BEOGRAD - Bog nam dao, a ne znamo da koristimo.Kad bi koristila sve resurse koje poseduje za ratarsku i industrijsku prehrambenu proizvodnju, Srbija bi godišnje mogla da proizvede 50 milijardi evra vredne proizvode, tvrdi za Kurir Predrag Mihailović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun polje“ i jedan od stručnjaka zahvaljujući kojima su srpski instituti za semenarstvo izbegli privatizaciju.Resursi- Srbija poseduje sva četiri resursa (zemlju, vodu, semena i radnu snagu) za ratarsku i industrijsku prehrambenu proizvodnju, ali to ne koristimo. Imamo potencijala da hranimo 10 miliona junadi, čija bi vrednost bila 30 milijardi evra, a hranimo svega oko 900.000 grla. Kod nas je proizvodnja stihijska, umesto da bude organizovana i da se sirovine ciljano proizvode za prehrambenu industriju - kaže Mihailović.On objašnjava da samo ratarska proizvodnja, uz adekvatno navodnjavanje, može da ostvari vrednost od sedam milijardi evra.- Ta vrednost se, ako se ratarski proizvodi koriste kao stočna hrana, može uvećati na skoro 30 milijardi evra. Kad bismo to pretvorili u finalni prehrambeni proizvod, dobili bismo vrednost veću od 50 milijardi evra. To je put ekonomske samostalnosti i nezavisnosti zemlje - ističe Mihailović i naglašava da su naši hibridi semena toliko kvalitetni da iz jednog kilograma osnovnog semena kukuruza može da se dobije 100 tona kukuruza.
UlaganjaS druge strane, Vojislav Stanković, stručnjak za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da je ukupna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 6,4 milijarde dolara. On napominje da bi se ukupan izvoz Srbije od 2,7 milijardi dolara za tri do pet godina mogao duplirati, ali su za to potrebna velika ulaganja.- Da bismo za 10 godina mogli da ostvarimo izvoz od 10 milijardi dolara, potrebno je da imamo kvalitet, kvantitet i kontinuitet u proizvodnji. Da bismo sve to postigli, potrebno je da u narednih pet godina budžet poljoprivrede iznosi 10 odsto BDP. U naredne tri godine budžet bi trebalo da bude po milijardu dolara godišnje, jer je sada na svetskom tržištu na delu konkurentnost agrarnih budžeta - kaže Stanković.
Manje oranica, a veći izvozPredrag Mihailović dodaje da se na poređenju Srbije sa Izraelom najbolje vidi koliko bismo mogli da zaradimo od poljoprivrede.- Srbija poseduje 4,2 miliona hektara oranica i izvozi 1,7 miliona evra, a Izrael je, srazmerno površini obradivog zemljišta od 760.000 hektara, jedan od najvećih svetskih proizvođača poljoprivrednih proizvoda - kaže Mihailović.
