Dinkić: Od 2014. porezi i doprinosi samo na jedan račun

BEOGRAD - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio da će od početka naredne godine privreda uplaćivati poreze i doprinose na samo jedan račun, umesto sadašnjih 50, i da će to značajno doprineti njenom rasterećenju.
Dinkić je, na današnjem skupu u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), naveo da od 1. oktobra ove godine kreće pilot projekat za jedan uplatni račun, a od 1. januara 2014. godine počeće puna primena tog propisa za sve.
Kako je precizirao, u proseku firme sada poreze i doprinose uplaćuju na 50 računa, i podnose 20 izveštaja mesečno, što će od početka naredne godine biti zamenjeno jednim računom i jednim obrascem za izveštavanje.
Dinkić je podsetio i da će od 1. jula sledeće godine biti uvedena obaveza elektronske prijave poreza za sve, čime će biti ukinuto pet miliona razlicitih obrazaca koji se sada koriste u komunikaciji privrede i Poreske uprave.
Takođe, radiće se na poboljšanju komunikacije između poreskih inspektora i privrede, a zaposleni u Poreskoj upravi umesto na šalterima radiće u kontroli, što i jeste osnovna funkcija te institucije.
On je najavio da će ove nedelje biti doneta odluka o osnivanju Kancelarije za brze odgovore, koja će pre svega biti usmerena na skraćivanje rokova za odobravanje građevinskih dozvola, kao i procedura vezane za katastar i zemljište.
Prema njegovim rečima, sistemski napredak u toj oblasti može biti napravljen samo izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, čija izrada je u toku.
"Kao što znate, ja sam javno pozvao i NALED, USAID i druge da daju predlog takvog zakona i koliko sam obavešten on je u izradi, želimo da nam privreda da predlog Zakona o planiranju i izgradnji koji bi bio debirokratizovan i imao jednostavne procedure. Nadam se da bismo mogli da ga dobijemo u radnoj verziji do ovog leta, da bismo ga što pre usvajali", rekao je Dinkić.
Kako je naveo, on u toj oblasti može da da samo političku podršku jer ona nije u njegovom resoru, a isto se odnosi i na Zakon o radu, koji će biti jedna od tema u majskim razgovorima srpskih vlasti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao jedna od srednjoročnih strukturnih reformi radi veće fleksibilnosti na tržištu rada.
ZNATE LI KOLIKO BI DANAS KOŠTAO "STOJADIN"! Vozila ga cela Juga, a 1972. prodavan je za oko 2.000 dolara