Posmatrano prema zemljama, najviše ulagača stiglo je iz Nemačke 30, Austrije 23, Italije 18, Slovenije 16 i Francuske 12

BEOGRAD - Najznačajnijih 150 stranih investicija u proteklih 12 godina donele su Srbiji 15,96 milijardi evra, a najviše ulagača stiglo je iz Nemačke saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Najveći broj ulaganja registrovan je u automobilskoj industriji 21, prehrambenoj 18, bankarstvu i osiguranju 15 i građevinskoj industriji 10, pokazuju podaci prve objedinjene baze stranih investicija, koju je napravio NALED.

Najveća investicija i dalje je Telenor 1,6 milijarde evra, a sledi Gaspromnjeft sa 947 miliona evra, Fijat 940 miliona evra, Delez 933 miliona, Agrokor 614, Filip Moris 611, Mobilkom Austrija 570 miliona, Salford, Eurobanka, Merkator i Rajfajzen po 500 miliona evra.

Posmatrano prema zemljama, najviše ulagača stiglo je iz Nemačke 30, Austrije 23, Italije 18, Slovenije 16 i Francuske 12.

Kada se u obzir uzme visina ulaganja, na prvom mestu je Italija 1,99 milijardi evra, slede Austrija 1,96 milijardi evra, Norveška 1,6 milijardi evra, Belgija 1,48 milijardi i Grčka 1,23, dok su iza SAD, Rusija i Nemačka - svi iznad 1,1 milijarde evra.

Najviše novca ušlo je u sektor bankarstva i osiguranja 3,04 milijarde evra, prehrambenu industriju i IT sektor po 2,2 milijarde evra, trgovinu 1,7 milijardi evra, automobilsku industriju 1,54 milijarde evra i energetiku 1,42 miljarde evra dok su ostali sektori ispod milijarde evra ulaganja.

Najveći broj investicija registrovan je 2003. godine i to 21 strano ulaganje dok je na drugom mestu 2010. godina sa 17 investicija. Treće mesto dele 2005. i 2007. sa po 16 stranih ulaganja, a slede 2006. godina 13 i 2002., 2008. i 2012. godina po 12.

Najviše novca stiglo je 2003. godine i to 3,76 milijardi evra i 2006. 3,28 milijardi evra, a daleko iza je 2005. sa 1,61 milijardi evra.

Izvori informacija za kreiranje baze bili su SIEPA, Vojvođanski investicioni fond, Narodna banka Srbije, Agencija za privatizaciju i opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, naveli su u NALED-u.

Glavni grad Srbije privukao je 23 investicije od 150 najznačajnijih, a iza Beograda su Inđija sa 18, Novi Sad i Subotica sa po 10, Stara Pazova, Niš i Pećinci sa po sedam ulagača.

U prvih 10 gradova i opština čak je sedam onih koji su imali ili imaju certifikat NALED-a o povoljnom poslovnom okruženju Inđija, Novi Sad, Subotica, Stara Pazova, Niš, Zrenjanin i Pirot.

Na kompletnoj listi je 21 od 25 opština nosilaca certifikata NALED-a. Deo ulaganja odnosio se na celu teritoriju Srbije (banke i naftne kompanije) i ti investitori nisu svrstani prema gradovima.

Baza stranih investicija nalazi se na sajtu NALED-a i omogućava laku pretragu po nekoliko kriterijuma - godini, tipu investicije, sektoru, poreklu kapitala, visini i mestu ulaganja. Namenjena je svim zainteresovanim, a bazirana je na zvaničnim podacima i kako su istakli u NALED-u nastojaće da bude što kompletnija.

Srbija dobija nacionalnu veletržnicu

Beograd će ove godine ući u krug velikih evropskih gradova poput Pariza, Berlina, Barselone, Budimpešte i Beča koji poseduju moderne veletržnice za trgovinu voćem, povrćem i drugim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Dokapitalizacijom Veletržnice Beograd u aprilu, vrednom 2,4 miliona evra, biće obezbeđena sredstva za izgradnju najsavremenije hale površine 10.400 metara kvadratnih namenjene trgovini na veliko, saopštio je NALED.