Ukoliko se desi da i u 2013. godini izgubimo vreme i ne oporavimo ozbiljno proizvodnju, povećamo zaposlenost i izvoz , bojim se da ćemo doživeti situaciju koja je slična Grčkoj, rekao je profesor Ljubodrag Savić

BEOGRAD - Uzroci rasta inflacije u Srbiji najvećim delom leže van monetarne sfere zbog čega restriktivna politika centralne banke ima ograničen uticaj na njeno snižavanje, pa će za njeno svođenje u okvire od četiri plus minus 1,5 odsto zacrtane za kraj 2013. biti potrebne dodatne ekonomske mere u drugim oblastima, ocenili su danas ekonomisti.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić istakao je da je borba Narodne banke Srbije (NBS) protiv relativno visoke inflacije proteklih nekoliko godina uglavnom bila nedovoljno uspešna, odnosno i pored restriktivne monetarne politike, cene u Srbiji i dalje rastu.

Savić je izrazio bojazan da bi zbog restriktivne monetarne politike koja će se po svoj prilici voditi u narednoj godini, imajući u vidu visoku stopu inflacije zabeleženu u ovoj godini, mogao da strada oporavak proizvodnje, odnosno rast zaposlenosti i izvoza.

"Bojim se da u toj borbi, kako se to figurativno kaže, sa prljavom vodom ne izbacimo dete iz korita", naglasio je Savić.

Ukoliko se desi da i u 2013. godini izgubimo vreme i ne oporavimo ozbiljno proizvodnju, povećamo zaposlenost i izvoz , "bojim se da ćemo doživeti situaciju koja je slična Grčkoj", rekao je on.

"Nije dovoljno samo boriti se na način kako se bori NBS i očigledno je da mnogo veći prostor mora dobiti antimonopolska politika, a Komisiji za zaštitu konkurencije, treba dati mnogo veća prava, ali i mnogo veću odgovornost", naveo je Savić.

Kako je naglasio, Srbija se mora mnogo ozbiljnije obračunati sa onim trgovcima i proizvođačima koji koriste situaciju da se svega njih nekoliko nalazi na tržištu i da, praktično, dižu cene do nivoa koliko to njima odgovara.

"Tu postoji iskustvo u svetu, kako zakonska, tako i praktična rešenja koja se moraju vrlo odlučnije primenjivati, a ne da nam se desi situacija da, na primer, Komisija donese nekoliko odluka de se preduzeća ili kompanije koje su očigledno koristile srpsko tržište na nedozvoljeni način, kažnjavaju oduzimanjem dela dobiti, a da druge nadležne institucije kasnije oslobode te kompanije od odgovornosti", dodao je on.

Ekonomista Dragovan Milićević istakao je da će ukoliko se, u sadejstvu sa merama monetarne politike, ne primene još neke mere, odnosno fiskalna prilagođavanja, teško biti ostvarena ciljana inflacija.

"Mnogo negativnih tendencija je prisutno, imate jednu veliku neravnotežu u ekonomiji Srbije, i spoljnu i unutrašnju, i bojim se da neće samo monetarna politika moći da bude uspešna u tom nastojanju, pogotovo što je jedini, pod znacima navoda, efikasan instrument monetarne politike referentna kamatna stopa", rekao je on.

"Ona utiče na tražnju za novcem, to je tačno, međutim, utiče i na restriktivne tendencije u realnom sektoru jer je i ovako novac skup", precizirao je Milićević ocenjujući da će privreda i dalje biti istiskivana sa finansijskog tržišta zbog ulaganja banaka u državne hartije od vrednosti.

"Teško da se može bez korenite reforme sistema. Mi imamo još uvek stari ekonomski model, koji nije dao nikakve rezultate. Dospeli smo u situaciju da industrijska proizvodnja čini 13 odsto BDP-a, da je izvršena totalna deindustrijalizacija, a mi i dalje forsiramo taj isti model", rekao je on.