Oba japanska berzanska indeksa, Nikkei i Topik, zatvorila su se u ponedeljak po stopi od oko 12,5 odsto, što predstavlja najveći jednodnevni pad od oktobra 1987. U jednom trenutku je čak premašio gubitak tog „crnog ponedeljka“ od gotovo pre 37 godina.

Početak sedmice nije bio mnogo mirniji ni na drugim svetskim berzama, posebno azijskim, gde je više puta aktiviran prekid trgovanja kako bi se sprečila panična prodaja akcija. I evropske berze su nedelju počele u minusu, indeks je pao za više od dva odsto, a na Volstritu se nastavlja loše raspoloženje, posebno kada su u pitanju akcije tehnologije.

Nasdak je, na primer, prošle nedelje izgubio 3,35 odsto vrednosti, a deset odsto od svog vrhunca 10. jula. Izgledi za recesiju Zabrinjavajuće raspoloženje na tržištima izazvali su iznenađujuće slabi podaci o broju otvorenih radnih mesta u SAD tokom jula, samo 114 hiljada u odnosu na očekivanih 175 hiljada, kao i povećanje stope nezaposlenosti sa junskih 4,1 odsto na 4,3 procenta.

Pored toga, indeks menadžera nabavke ukazuje na pad industrijske aktivnosti u julu, a razočaravajući su i rezultati tehnoloških kompanija Amazon, Alphabet i Intel. Sve ovo upućuje na zaključak da će Federalne rezerve biti prinuđene da značajno smanje kamatne stope, uprkos nedavnoj odluci da ih zadrži nepromenjene. Pad prinosa na američke akcije i obveznice, kažu analitičari UBS Global Vealth Management, izaziva zabrinutost da su Federalne rezerve možda predugo odlagale smanjenje kamatnih stopa, "rizikujući recesiju", međutim, oni su i dalje uvereni da će američka ekonomija izbeći recesiju , sa rastom blizu trenda od dva odsto, ali su povećali svoja očekivanja u pogledu smanjenja kamata do kraja godine, umesto 0,5 odsto.

w-55970163.jpg
EPA-EFE/JUSTIN LANE 

AD Analitičari Goldman Saksa su, s druge strane, povećali šanse za 12-mesečnu recesiju u SAD za 10 procentnih poena, na 25 odsto, dok JPMorgan procenjuje da je ta verovatnoća još veća i dostiže 50 odsto. Imajući u vidu povećane vrednosti akcija tehnoloških kompanija, kao i neizvesnost opštih izbora u SAD, pojedini analitičari ističu da sadašnju prodaju treba posmatrati kao „zdravu korekciju“.

Napuštanje američke aktive zbog očekivanja nižih kamatnih stopa donelo je i dalje slabljenje dolara, 0,4 odsto u odnosu na korpu drugih glavnih valuta, pored prošlonedeljnih 1,07 odsto. Investitori su našli utočište u švajcarskom franku, ali još jedna valuta ostvaruje značajne dobitke, japanski jen. Dobio je 12 odsto za manje od mesec dana, nakon što je pao na najniži nivo od 37 godina. Međutim, značajan preokret na tržištima doneo je prošlonedeljni iznenadni potez centralne banke Japana, koja je podigla kamatnu stopu na 0,25 odsto. Tako je posle 17 godina počela da pooštrava monetarnu politiku, što je donekle zateklo investitore koji su se bavili jeftinim zaduživanjem u jenu da kupuju drugu imovinu sa većim prinosom (carri trade).

Tokom poslednjih godinu i po dana, dok je američki Fed podizao kamatne stope, jen je gubio vrednost jer je japanska centralna banka istrajavala u izuzetno labavoj monetarnoj politici. Zbog toga je posao 'carri trade' procvetao, privlačio je strane investitore na japansko tržište akcija i mnogima donosio profit, a ulaganje u dolare ili evre dodatno je slabilo japansku valutu. Promene u monetarnoj politici očigledno imaju implikacije na japanske investitore i kompanije, ali bi takođe mogle postati izvor dalje volatilnosti na uznemirenim globalnim tržištima. "Pakao otpisa duga"

021002-ap.jpg
AP 

Danas tržišta doživljavaju „pakao razduživanja“, rekao je Bred Behtel iz investicione banke Džefriz, dodajući da je jačanje jena u odnosu na dolar „naprosto zapanjujuće“. U jednom trenutku iznosio je 3,4 odsto, a situacija na tržištu ne daje znake smirivanja. Cene nafte su takođe pale zbog očekivanja slabije globalne tražnje, uprkos zabrinutosti zbog mogućeg sukoba na Bliskom istoku i uticaja na ponudu. Nafta Brent oslabila je 64 centa na 76,17 dolara po barelu, dok je američka nafta izgubila 65 centi na 72,87 dolara po barelu.

Brojni znaci krhkosti velikih ekonomija svakako nisu ohrabrujući. Među njima je i najnovija anketa menadžera nabavke koju je sprovela kompanija za podatke S&P Global, koja ukazuje na slabost evrozone tokom jula, pri čemu usluge ne ubrzavaju kao ranije u godini, dok se industrijski pad nastavlja nesmetano.

Biznis.kurir.rs/jutarnji.hr