NI JABUKE, A NI JAGODE, SRBI OD SVOG VOĆA NAJVIŠE VOLE BAŠ OVO: Za godinu dana na uvoz smo dali 66 miliona evra, ali to nije sve

Banane su omiljeno voće građana Srbije, barem se tako da zaključiti na osnovu vrednosti uvoza ovog tropskog voća koji je u 2023. godini iznosio neverovatnih 66 miliona evra.

Porazan je podatak da smo i pored toliko vinograda u Srbiji na uvoz svežeg grožđa spiskali 13,2 miliona evra, dok smo na dinje i lubenice potrošili 7,9 miliona evra. Neko bi rekao da u Srbiji ima dosta krušaka i dunja da možemo i da ih izvozimo, a mi smo u 2023. godini na ovo voće dali 5,6 miliona evra, dok smo za jagode iskeširali 4,9 miliona evra.

Slična je situacija i sa uvozom orašastih plodova. Dok smo na bademe morali da damo 6,5, a na pistaće 2,1 milion evra, jer ne rastu u Srbiji, nije trebalo da bacimo pet miliona evra na lešnike koji mogu da rastu na celoj teritoriji naše zemlje. Takođe, na obične orahe smo potrošili 2,3 miliona evra, kao i 3,8 miliona na akažu orahe.

Ništa bolja situacija nije ni sa uvozom povrća. Iako je paradajz teže čuvati nego neke druge vrste povrća ipak je peterano za njegov uvoz baciti više od 41 milion evra. Još manje je opravdano na uvoz krompira potrošiti 22 miliona evra, kada može dobro da rađa na svim nadmorskim visinama na celoj teritoriji Srbije.

I pored plastenika i svih agrotehničkih mera koje se primenjuju za proizvodnju paprike, krastavca, crnog luka, zelene salate i za uvoz ovih vrste povrća smo tresnuli brdo para. Tako smo na papriku potrošili 19,5, na krastavac 13,2, a na crni luk 9,1 milion evra.

Profesor dr Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrendih inženjera i tehničara Srbije kaže za Kurir da postoji više razloga zbog čega imamo povećanje uvoza voća i povrća.

- Prvi razlog je što imamo trgovačku mrežu koja je oko 90 procenata u rukama stranih vlasnika koji na naše tržište plasiraju proizvode iz svojih zemalja. Drugi razlog jeste što deo voća i povrća ima različitu sezonu pristizanja u svežem stanju iz različitih područja, a deo kupaca hoće da koristi sveže voće i povrće bez obzira na godišnje doba. To znači da bi mi trebalo da posvetimo pažnju proizvodnji pod plastenicima i u staklenicima - objašnjava Ševarlić.

Prema njegovim rečima, razlog zašto uvozimo toliko pasulja leži u tome što se promenio način njegove proizvodnje u Srbiji.

- Pasulj više ne gajimo istovremeno sa kukuruzom zbog primene pesticida na kukuruz, a malo ga gajima kao poseban usev zbog malih prinosa jer nemamo sisteme za navodnjavanje. Četvrti razlog je što imamo otvoreni Balkan i nelojalnu konkurenciju proizvođača povrća iz Albanije, Makedonije i Turske uz obavezu prihvatanja njihovih sertifikata bez dodatne kotnrole što, pored spoljnotrgovinskog deficita, može da ima i zdravstveno bezbedonosni problem - ističe Ševarlić.

On dodaje da je jedan od osnovnih razloga za uvoz velikih količina voća i povrća što u Srbiji nema dovoljno površina pod sistemima za navodnjavanje.