Kada je pre tri godine propao investicioni fond Arhegos, pisalo se o nestanku jednog od najvećih akumuliranih bogatstava u savremenom svetu. Neto vrednost Archegosovog portfelja bila je oko 10 milijardi dolara, ali su procene vrednosti dostigle i 100 milijardi. Sada je u centru pažnje početak suđenja čoveku koji stoji iza prevare, Bilu Hvangu.
Američki tužioci navode da su Hvang i njegovi zamenici pozajmili milijarde dolara od banaka, koje su potom iskoristili da veštački naduvaju vrednost hartija od vrednosti kupujući ih na tržištu. Naime, banke posebnim klijentima daju kreditnu liniju kako bi mogli da špekulišu određenim akcijama. Ako cena tih akcija poraste, klijenti zarađuju, ali ako padnu, banka traži više gotovine da pokrije razliku. To je dovelo do milijardi dolara gubitaka za Kredit Svis, koji je Vangu pozajmio novac na koji se kladio, a koji nije mogao da vrati. Druge banke koje su poslovale sa Archegosom, uključujući Morgan Stenli i UBS, takođe su pretrpele značajne finansijske udare.
Dvojica bivših Hvangovih saradnika su se izjasnila krivim, a biće mu takođe suđeno još jednom.
Američka vlada je dosledno tvrdila da je način na koji je Hvang manipulisao berzom bio „svesno obmanjujući” i stoga kriminalan. Ako bude osuđen po optužbama koje uključuju reketiranje i hartije od vrednosti i žičanu prevaru, mogao bi da se suoči sa doživotnom robijom.
- Više od 100 milijardi dolara tržišne vrednosti za skoro desetak javnih preduzeća nestalo je u roku od nekoliko dana - navodi se u optužnici protiv Hvanga i njegovih saradnika iz 2022. godine.
Ovo nije prvi put da je Hvang optužen za prevaru na američkoj berzi.
Pastorov sin, koji se kao tinejdžer preselio iz Južne Koreje u SAD, dok je bio na čelu fonda Tiger Asia Management 2012. godine, morao je da plati kaznu od 44 milijarde dolara zbog insajderske trgovine i manipulacije cenom akcija kineskih banaka. Ali samo nekoliko godina kasnije, najveće svetske investicione banke ponovo su odobrile Hvangu kredite i on se vratio spekulacijama sa hartijama od vrednosti.
Pravno gledano, američka vlada samo treba da dokaže da je Hvang nameravao da počini dela za koja je znao da su nezakonita, što je izazvalo paniku na tržištu i koštalo nekoliko bankarskih rukovodilaca njihovog posla. Ali u praksi stvari stoje drugačije.
- Motiv je često odlučujući deo priče koju pričate žiriju. Ako ne možete da objasnite zašto je neka osoba počinila prevaru, ljudi ostaju zbunjeni - rekao je američkim novinarima Džošua Naftalis, bivši tužilac u kancelariji koja je teretila Hvanga.
Njegovi advokati se nadaju da će to zbuniti i porotnike. Rekli su da je Hvang „trgovao veoma ograničenim portfeljem dobro istraženih imena“ i „verovao kao i svaki drugi investitor na svetu da je najbolje vreme za kupovinu kada je cena niska“.
Od početka, tužioci su bili nejasni u svom objašnjenju zločinačkih kontura Hvangovog plana. Istražiteljima, ali i finansijerima, ostaje nejasno zašto je samozatajni i tihi šezdesetogodišnji trgovac naduvao pažljivo odabrane akcije pozajmljenim novcem.
Na pitanje tokom pretpretresnog ročišta da li je trgovac znao više i da li je učestvovao u šemi „ubaci novac i prodaj neposredno pre havarije“, pomoćnik američkog tužioca Endrju Tomas, prema Fajnenšel tajmsu, veruje da je Hvangov moto „ubaci novac i onda se hvali o tome".
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
