S novcem od kredita 19 miliona kredita kupljeno je 145 hektara zemljišta za 12 do 19 evra po kvadratu

BEČ - Austrijska Hipo banka ocenila je, u pismu Nadzoru finansijskog tržišta (FMA), u vezi nevraćenog kredita od 19 miliona evra za kupovinu nekretnine u Srbiji, da je šef Rajfajzen banke Internacional Herbert Stepić bio "indirektni" učesnik u ovom poslu.

FMA još nije zaključila istragu u vezi sa kreditom koji je 2006. firma sa Kipra "Entusa", oko investitora među kojima je i Stepić, uzela od Hipo Alpe Adrija banke, a nije ga vratila.U pismu prosleđenom 20. avgusta FMA Hipo banka je navela da je Stepić indirektno učestvovao u tome, prenosi bečki dnevnik Standard.

Sa novcem od kredita kupljeno je 145 hektara zemljišta, prema pismu Hipo banke za 12 do 19 evra po kvadratu. I pored napora "Entuse" namena zemljišta nije mogla biti promenjena, a ni uključenje novog investitora nije moglo biti realizovano.Pri tom se radi o austrijskom investitoru Martinu Šlafu, tvrdi Standard.

Stepić argumentuje, kako navodi list, da je kredit Hipo banke već bio odobren pre njegovog ulaska u firmu "Entusa", iz koje je već odavno istupio. FMA proverava da li je šef Rajfajzen poštovao sva pravila.

Inače Stepić je ranije u izjavi bečkom nedeljniku "Profil" tvrdio da se njegovo ime slučajno našlo u bankarskom aktu. Međutim, ovaj dosije o kreditu pominje jednu fondaciju u Lihtenštajnu, iza koje stoji Stepić.

Prema pismu Hipo banke FMA bečki advokat Alfred Štromer, inače Stepićev poverenik, držao je 50 odsto udela u kiparskom "Forstehu", a ostatak drugi Austrijanci. Na drugoj strani je "Forsteh" kojim je upravljao menadžer "Rajfajzen" Martin Švedler držao 50 odsto firme "Entusa", a time i Stepić indirektno 25 odsto.

Druga polovina kiparske "Entusa" je u vlasništvu srpske "Eki propertis" iza koje se nalazi, kako navodi Hipo banka u pismu FMA, Danko Đunić, Aleksandar Vlahović i njihov poslovni partner Dragan Lazarević.

Standard ukazuje da srpski izvori tvrde da je "Eki" često preko posredničkih firmi obavljao kupovine. Te firme su od srpskih seljaka kupovali parcele i odmah preprodavali kompaniji "Eki" uz uvećanu cenu za oko 200 odsto.