Dok je neko godinama osvanjavao iznad knjige da bi stekao fakultetsku diplomu, drugi neko se zezao, a onda za par stotina evra na kursu stekao diplomu i sa njom na tržištu rada ravnopravno konkuriše ovom prvom.
Poplava raznih kurseva na kojima se, ako imate para, mogu naučiti sve veštine ovoga sveta ozbiljno dovodi u pitanje svrsishodnost postojanja ozbiljnih obrazovnih ustanova u kojima se znanje stiče godinama.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je strašno što sve više ljudi sa diplomama sa kurseva radi u Srbiji i to pre svega u deficitarnim zanimanjima.
- Strašno je što 70 odsto medicinskih sestara koje rade u zdravstu u Srbiji dolaze sa prekvalifikacije i imaju diplomu stečenu na kursevima u privatnim školama. To je propast jer nam one vade krv. I veliki broj frizera je u toj priči. Ti ljudi ne znaju da rade posao. Imate svih zanimanja koja su deficitarna sa diplomama stečenim na kursevima i rade gde hoće i kako hoće. Kvalitet rada tih privatnih škola je nikakav i prema tome i rad tih diplomaca ja loš. Mora da se vodi računa naročito u medicini šta i kako se radi - ističe Antić.
CENOVNIK
- Opšti kursevi jezika - 180-300 evra
- Škola fotografije - 53.000 din.
- Kurs računara - 15.000-35.000 din.
- Knjigovodstvo - 40.000-50.000 din.
- Grafički dizajn - 29.000 din.
- Kurs javnog nastupa 50 evra
- Finansije za početnike 50 evra
- Berza za početnike 90 evra
- Kurs za frizera - 18.700 din.
- Kurs za kozmetičara - 36.000 din.
- Kurs za poslastičara - 27.000 din.
- Kurs šminkanja - 24.000-48.000 din.
- Kurs za masera - 49.000 din.
- Kurs za kuvara - 18.700 din.
- Kurs novinarstva - 20.000-30.000 din.
A kako poslodavci gledaju na ove diplome odgovor smo potražili od Nebojše Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije.
- Poslodavca ne interesuje diploma, već da li taj neko ko konkuriše za posao dovoljno zna i da li će od njega imati određen nivo produktivnosti. Često sam u privatnoj praksi dugoj 40 godina sretao i zapošljavao ljude jer su nešto znali. Važno je da li taj nešto zna da radi i da li će brzo da nauči. Sigurno neko ko završi krus ne može da radi kvalitetno u nekoj laboratoriji i slično, ali za velike grupe zanimanja nije neophodno da je neko završio fakultet - kaže Atanacković.
On dodaje da je u firmi imao čoveka koji je od molera dogurao do direktora.
- Zaposlio sam čoveka kao molera, a znao je i posao električara. Bio je vrlo koristan i posle nekoliko godina je došao do mesta direktora. Kasnije sam saznao da je završio Stomatološki fakultet ali da je radio na građevinskim poslovima jer nije mogao da nađe posao u struci. Naučio je u praksi poslove koji su firmi trebali, a očigledno je bio pametan. Poslodavci traže ljude koji će moći da zadovolje na određenom poslu bez obzira na diplomu, a ako se traži fakultetska diploma radije zapošljavaju ljude sa državnih nego sa privatnih fakulteta - ističe Atanacković.
NE PROPUSTITE
