Čak 13 državnih preduzeća će ove godine najverovatnije delom ili u potpunosti biti privatizovano. Koliko je zainteresovanih za kupovinu još uvek se ne zna, ali se zna da se neke od ovih firmi najprivlačnije investitorima ne zbog posla kojim se bave, već zbog svojih lokacija.
Ministarstvo privrede nedavno je objavilo listu i podatke preduzeća koja se nude tržištu. U pitanju su poznate firme koje su decenijama poslovale u Jugoslaviji, a neke su osnovane još u 19. veku, kao na primer Jugoinspekt. Na ovom spisku se između ostalih nalaze i beogradska Lasta, Štamparija Borba, Trajal Korporacija iz Kruševca, Toza Marković iz Kikinde, JAT apartmani, kao i RTV Kragujevac.
Profesor dr Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da retko koje od ovih preduzeća posluje na previše privlačan način, da bi se investitori odlučili da ulažu isključivo u biznis.
- Privatizacija koja u Srbiji traje gotovo 25 godina se mora kad-tad privesti kraju, što je s jedne strane dobro, jer smo imali slučajeve da ljudi budu godinama zaposleni u nekoj državnoj firmi, a da im ne bude uredno vođen radni staž, da rade bez socijalnog doprinosa te onda penziju ni ne dočekaju – kaže profesor.
On navodi da retko koje od ponuđenih preduzeća može privući investitora i zbog nepopularnosti njihovog trenutnog posla, kao recimo Trajal, s obzirom da slična firma (Linglong) već posluje u Zrenjaninu i to vrlo uspešno. Napominje da će se neka privatizovati samo zbog pokretne i nepokretne imovine:
- Imali smo slučajeve da neki državni giganti odu put privatizacije zbog opreme koju poseduju, da bi je na kraju neko otkupio, a neki su zbog svojih poslovnih prostora takođe doživela sličnu sudbinu, te su njihovi potencijali na polju nekretnina iskorišćeni za recimo šoping-molove.
Profesor Savić navodi da se pojedina preduzeća mogu dobiti nove gazde i zbog svoje lokacije, koju recimo poseduju Jugoinspekt i Štamparija Borba, čije poslovnice se nalaze u samom centru Beograda.
- Neki poslovni prostori bivših državnih preduzeća su početkom dvehiljaditih prodavani privatnicima, te su vremenom iz statusa “pravo na korišćenje“ polako prešli u status “privatna svojina“, a onda su tako kupci istih sebi obezbeđivali nekretnine koje vremenom mogu biti veoma dobro unovčene na nekoliko različitih načina – jasan je on.
Jedno od preduzeća za spiska Ministarstva privrede, koje će sačekati plan reorganizacije radi potencijalnog otkupa je Politika, za koju prof. Savić naglašava da će biti privatizovana ukoliko neko proceni da preko ovog medija može izvršiti dobar proboj u srpskom novinarstvu.
Ono što je po mišljenju našeg sagovornika velika greška je što su se na listi za privatizaciju našle i neke banje:
- Banje nisu u potpunosti državna svojina, pošto su u velikoj meri infrastrukturno unapređene zbog Penzionog fonda, a pre svega zbog upornosti penzionera tj. njihove štednje, da u njih godinama strpljivo i pravilno ulažu. One su u suštini oličenje prirodnih resursa te bi trebalo da predstavljaju poslednju opciju za privatizovanje, jer primera radi - preduzeće se osnuje, radi 30 godina, posle ode u stečaj ili slično, a otvori se novo i tako u krug, a to sa prirodnim resursima nije slučaj te se sa njima mora poslovati jako oprezno. Dobar primer mogu biti SAD i Velika Britanija, koji su neka prirodna bogatstva privatizovali i time shvatili da su pogrešili, dok je Francuska radila suprotno u odnosu na njih i nije pravila slične krupne greške.
Iz beogradske Laste, koja je ponuđena na tržištu za Kurir navodei da je privatizacija ovog preduzeća isključivo u nadležnosti Ministarstva privrede Srbije.
Iz kruševačkog Trajala ističu da se planirana privatizacija odnosi na jednu od proizvodnih celina firme, a to je fabrika guma za dvotočkaše i unutrašnjih guma. Trajal ove godine obeležava jubilej od 135 godina poslovanja, te napominju da su prošle godine ostvarili obim ukupne prodaje najveći u istoriji kompanije, pa postoji interesovanje domaćih i inostranih kompanija za privatizaciju ovog dela preduzeća.
Predprivatizacioni proces pokrenut je i u kikindskom preduzeću "Toza Marković" sa ciljem utvrđivanja mogućnosti privatizacije preduzeća, odnosno postupak ispitivanja tržišta sa ciljem pronalaženja kompanija sa istom ili sličnom delatnošću koje bi preuzele većinsko vlasništvo.
- Ceo postupak se sprovodi pod ingerencijom Ministarstva privrede i JP Srbijagas, kao većinskog vlasnika Toze Marković d.o.o. Kikinda. Želja je da se preduzeće privatizuje od strane kompanije koja ima tendenciju nastavka obavljanja delatnosti. Zadatak menadžmenta jeste da nastavi sa održavanjem pozitivnog poslovanja kako bi se postigli što bolji uslovi privatizacije - rekli su za Kurir.
NE PROPUSTITE
