Tokom celog radnog veka, ljudi se, uglavnom, brinu na koji način i koliko novca da uštede do penzije, kako bi sebi obezbedili mirniju starost. Ovom temom bavili su se i stručnjaci kompanije Fidelity Investments.
Razvili su teoriju zasnovanu na pretpostavci da osoba uštedi 15 odsto svog prihoda godišnje, počevši od 25 godina, ulaže u proseku više od 50 odsto svoje ušteđevine u akcije tokom svog života i odlazi u penziju sa 67 godina.
Cilj je da zadržite svoj životni stil kakav ste imali pre penzionisanja, nakon što odete u penziju. Iako model ne može direktno da se prenese na sve u Nemačkoj, poenta je, ipak, zanimljiva.
Uštedite deset puta više od svog poslednjeg godišnjeg prihoda
Na osnovu pomenutih pretpostavki, stručnjaci procenjuju da bi deset puta veći od vaših prihoda pre samog penzionisanja do 67. godine, zajedno sa drugim merama, trebalo da vam pomogne da imate dovoljno prihoda da izbegnete finansijske teškoće kako starite.
Recimo, ako zarađujete 50.000 evra godišnje neposredno pre penzionisanja, trebalo bi da imate 500.000 evra ušteđevine, što zvuči mnogo i nedostižno.
Isto tako misle i stručnjaci Fidelityja. Oni predlažu da uštedite najmanje jednom svoj godišnji prihod do 30. godine, tri puta do 40. godine, šest puta do 50. godine i osam puta do 60. godine. To je samo pravilo koje zavisi od toga kada želite da se penzionišete, koja prava imate i koliko dugo živite.
Međutim, problem sa ovim pravilom je život pun iznenađenja, kako negativnih, tako i pozitivnih. Najbolje bi bilo kada bi svako mogao da izdvoji jedan ili više godišnjih prihoda tokom jedne decenije, ali to obično funkcioniše samo u teoriji. Moguće krize, deca i bolesti su teme koje onemogućavaju pridržavanje takvog plana. Oscilacije u stopi štednje su sasvim normalne.
S druge strane, postoje i drugi faktori van naše kontrole, kao što su ekonomski razvoj, berzanske cene, dobra i loša sreća.
Planiranje odlaska u penziju zasniva se na pretpostavkama, a veći broj ovih pretpostavki na kraju se ispostave pogrešnim. Neizvesnosti su deo procesa, te iz tog razloga ne bi trebalo da dozvolite da vas briga savlada. Najvažnija stvar koju treba da uradite kao mladi je da počnete da štedite.
Što pre - to bolje
Što ranije investirate, više vremena imate da uspešno izgradite svoje bogatstvo. Fondovi širokog spektra i ETF-ovi su idealni za ovo. Ako ulažete godinama, imaćete dovoljno vremena da prevaziđete krize i prođete kroz uspone i padove. Dobijate i od kamate, odnosno profita koji ostvarujete kroz kamatu.
Nikad nije prerano za ulaganje u svoju budućnost, ali u nekom trenutku može biti prekasno.
Koliko treba da uštedite?
Ako to životne okolnosti dozvoljavaju, vaša stopa štednje treba da bude dvocifreni procenat vašeg neto prihoda, odnosno najmanje 10 odsto. Toliko je razumno, ali 15 ili 20 odsto je još bolje. Ako, zaista, uspete da razumno uložite u proseku 10 odsto svojih prihoda, svakako bi trebalo da budete u dobroj finansijskoj poziciji kada dočekate starost.
Kako će izgledati vaša penzija zavisi samo od vas, bar kada je reč o finansijama. Što pre rešite problem, to ćete pre biti spokojni.
kurir.rs/alo.rs
NE PROPUSTITE
