U okviru reforme koja stupa na snagu u januaru 2013, velike banke će, izvukavši prednost iz svoje veličine, biti u stanju da bolje apsorbuju troškove tih novih propisa, ukazao je MMF

VAŠINGTON - Svetski finansijski sistem i dalje je "previše kompleksan", kao posledica usporenih reformi u poslerecesionom ekonomskom posustajanju, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF).

MMF je u izveštaju pod nazivom "Svetska finansijska stabilnost" ukazao da su finansijski sistemi malo izmenjeni pet godina po otpočinjanju hipotekarne krize u Sjedinjenim Američkim Državama koja je gurnula svetsku ekonomiju u recesiju.

"Podaci govore da su finansijski sitemi i dalje preterano kompleksni i da je problem "previše važnih aktiva da bi mogle propasti" i dalje nerešen", navedeno je u izveštaju.

MMF je pažnju uglavnom posvetio međunarodnim reformama u bankarskom sektoru koje su u toku, poznatih kao "Bazel III", a koje zahtevaju povećanje kapitala banaka radi njihovog uspešnijeg odupiranja stresovima i apsorbovanja gubitaka, prenela je u utorak francuska novinska agencija AFP.

U okviru te reforme koja stupa na snagu u januaru 2013, velike banke će, izvukavši prednost iz svoje veličine, biti u stanju da bolje apsorbuju troškove tih novih propisa, ukazao je MMF.

"Kao rezultat, one će moći da postanu još istaknutije na pojedinim tržištima i da ta tržišta učine još koncentrisanijim", navedeno je iz glavne svetske finansijske institucije.

MMF je ocenio da je sadašnja klima niskih kamatnih stopa "od ključnog značaja", s obzirom na to da kreatori politike nastoje da pruže podstrek ekonomskom rastu, ali je upozorio da bi to "takođe moglo da stvori nove nestabilnosti u budućnosti".

Šef MMF za analize globalne stabilnosti Laura Kodres je na jednoj konferenciji za novinare ukazala da klima niskih kamatnih stopa znači da oni koji štede ostvaruju manju dobit i da pojedine institucije mogu biti primorane da preduzmu rizičnije aktivnosti kako bi nadoknadile niske kamatne stope.

MMF je pozvao na razgovore na globalnom nivou o pojedinim poslovnim aktivnostima banaka, pošto su rizična investiranja banaka uz korišćenje sopstvenih fondova doprinela finansijskoj krizi koja je zahvatila tržišta posle bankrota američke investicione banke Liman braders u septembru 2008.

Cilj novih propisa je da "finansijske institucije postanu manje kompleksne i preglednije i da se smanji njihova naklonost ka previše rizičnom poslovanju", navedeno je u izveštaju.

MMF je takođe predložio bolje nadgledanje i regulisanje nebankarskog ili tzv. sivog finansijskog sektora kako bi se ograničilo širenje krize između banaka i nebankarskih institucija.

"Neophodno je doneti čvrst konsenzus o tome kakva je regulatorska akcija potrebna, ako je upošte potrebna", ukazano je u izveštaju MMF.