Mizuna je biljka koja vodi poreklo sa azijskog kontinenta, tačnije iz Japana. Pripada porodici kupusnjača i blizak je "rođak" slačici, o čemu svedoči i sam ukus. Sve je popularnija u Srbiji.
Naime, ova biljka je odlična zimska salata, na otvorenom je možete posejati (direktna setva) do kraja oktobra, dok je u zatvorenom možete sejati od septembra do marta.
Odlična je biljka za uzgoj na osunčanoj prozorskoj dasci, u saksiji, kada će vam njeni listovi tokom zime biti na dohvat ruke.
Pre nego što se odlučite za njen uzgoj, otkrivamo vam 5 činjenica o ovom japanskom povrću čija popularnost sve više raste.
1. U pitanju je brzorastuća biljka čiji prvi listovi dospevaju na berbu posle samo 30 dana. Može se brati lišće pojedinačno s većih biljaka ili rezati sakupljeno u glavice. Seme Mizuna salate klija za samo tri dana.
2. Mizuna ima svetlozeleno peperjasto lišće. Ono je usko i izgledom nazubljeno, gradi čvrstu rozetu. Izgledom izuzetno podseća na rukolu s tim da su joj listovi više urezani.
3. Kao što je navedeno na početku teksta ima blag ukus senfa, prijatan gorak ukus. On postaje sve intenzivniji kako odmiče sazrevanje biljke. Najčešće se upotrebljava sveža, kao sastojak salatama, ili kratko termički obrađena - kuvana. Može da se dodaje supama i čorbama, pirinču, pasti.
4. Upotrebom Mizuna salate podižemo imunitet, jer je bogata vitaminom C. Osim što je zdrava i ukusna, predstavlja odličan ukras u bašti, a možete je gajiti i kao međuusev sa drugim povrtnim kulturama koje su visoke.
5. Nije puno probirljiva kada je izbor zemljišta u pitanju, ali najviše voli ilovasto zemljište, gde se zadržava voda, jer je važno pravilo kod uzgoja Mizuna salate: zemljište ne sme da se isuši! Pre setve nije potrebno đubrenje tla ako je već to urađeno prilikom uzgoja kulture koja je bila zasejana pre.
Mizuna se bere na otvorenom do prvih mrazeva. Seje se na razmak 20 x 30 cm. Kao i rukolu napada je buvač, ali i puževi.
Kurir/Agromedia
NE PROPUSTITE
