Organizacija poznata kao OPEC+, koja okuplja zemlje izvoznice nafte i njihove saveznice s Rusijom na čelu, prošla je kroz teške trenutke. Sada, međutim, izgleda da je problemima došao kraj.
Smanjenje proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji uspešno je dovelo do podizanja cena nafte za 27 odsto, na 95 dolara po barelu od kraja juna. Budući da se cena nafte bliži svom prošlogodišnjem proseku od 100 dolara po barelu, jedinstvene prognoze dešavanja u energetskom sektoru sada deluju zastarelo.
Kartel je ovim pokazao da se vraća u formu. Ne tako davno, članice ove organizacije su odustale od smanjenja proizvodnih kvota plašeći se brzog odgovora u vidu pojačane ponude američkih proizvođača nafte iz škriljaca. Nova finansijska disciplina koju zahtevaju investitori u eksploataciju i proizvodnju - profit pre rasta - dala je OPEC znatnu prednost.
Kina vodi rast
Pomoglo je i to što je globalna privreda pokazala iznenađujuću otpornost. Uprkos strahovima u vezi sa ekonomskim slabljenjem Kine, uvoz sirove nafte u tu zemlju je porastao na 11,5 miliona barela dnevno u avgustu, navodi Horhe Leon (Jorge León) iz kompanije "Ristad enerdži" (Rystad Energy).
Ta količina je za 2 mb/d viša nego u isto vreme prošle godine. Zahvaljujući tom skoku, Kina je zaslužna za lavovski deo ovogodišnjeg prognoziranog rasta potražnje na globalnom nivou. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (International Energy Agency), taj rast iznosi 2,2 mb/d.
NE PROPUSTITE
Svet sada proizvodi manje nafte nego što troši. Prema tome, sledi brzo pražnjenje skladišta. Zalihe širom sveta su naglo pale u avgustu, a očekuje se da će nastaviti da se smanjuju i u narednim mesecima. Slaba snabdevenost tržišta bi mogla da se prenese i na sledeću godinu.
Eksponencijalni rast prodora električnih vozila bi trebalo da smanji potražnju za naftom za oko pola miliona barela. Međutim, ukupan ekonomski rast bi trebalo da dovede do malog rasta potrošnje u odnosu na ovogodišnjih 101,8 mb/d.
Proizvodnja juri u mestu
S druge strane, proizvodnja nafte mora da juri samo da bi ostala u mestu. Proizvodnja iz velikih, konvencionalnih naftnih polja opada po stopi od tri do pet odsto godišnje, bez obzira na sve. Malo je novih projekata koji bi mogli biti pušteni u rad 2024. godine. Jedina nepoznanica je Iran, gde proizvodnja beleži nagli rast uprkos sankcijama.
"Saudijska lizalica" - kompromisni aranžman u kojem Saudijci nude povoljnije cene za trgovce naftom - uhvatila je analitičare na pogrešnoj nozi. Prema istraživanjima kompanije "Bernstajn riserč" (Bernstein Research), analitičari su očekivali da će zarade evropskih proizvođača energije pasti za 23 odsto do kraja 2023. i dodatnih šest odsto sledeće godine. Te zarade bi trebalo da počnu da rastu - a s njima i cene akcija velikih evropskih kompanija, kao što su "Šel" (Shell) i "Eni".
Koeficijent vrednosti buduće cene akcija s obzirom na procenu budućeg profita u ovom sektoru je samo skromnih 7,4 uprkos rekordno visokim prinosima od novčanih tokova. To bi moglo da pokoleba odlučnost investitora da i dalje izbegavaju gigante sa ogromnim ugljeničnim otiskom.
Kurir.rs/ FT.com
NE PROPUSTITE
