Smanjena proizvodnja nafte OPEK-a, izazvana suspenzijom na nigerijskom terminalu Forkados, dovela je do rasta cena nafte, pri čemu je Brent premašio 85 dolara po barelu, a VTI blizu 82 dolara po barelu.
Dok je Saudijskoj Arabiji potrebna nafta po ceni od 90 dolara po barelu da bi podržala ambicioznu Viziju 2030, visoke cene bi mogle da potkopaju potražnju i izazovu efekat bumeranga koji članice OPEK-a ne žele.
Snažna globalna potražnja za naftom, posebno iz Kine, zajedno sa izveštajima o smanjenju zaliha sirove nafte širom sveta, sugeriše da bi cene nafte mogle da dostignu 100 dolara po barelu pre kraja godine.
OPEK proizvodi manje nafte zahvaljujući saudijskim dobrovoljnim rezovima i obustavi utovara sirove nafte na nigerijskom terminalu Forkados zbog rizika od curenja.
Cifre variraju u zavisnosti od izvora, ali istraživanje Rojtersa pokazalo je da je grupa pumpala 840.000 manje u julu nego u junu.
Rezultati su već vidljivi: cene nafte rastu i rastu, a Brent je ranije ove nedelje dostigao 85 dolara po barelu, dok se VTI popeo bliže 82 dolara po barelu. Sada je pitanje koliko će oni dostići pre nego što OPEK počne da povlači rezove.
Drugo pitanje: da li će moći da podstaknu proizvodnju dovoljno brzo ako bude bilo potrebno?
Analitičari su ranije rekli da je Saudijskoj Arabiji potrebna nafta po ceni od 90 dolara po barelu da bi nastavila sa svojim ambicioznim planovima javne potrošnje koji čine program diversifikacije Vizija 2030.
Ipak, ako se cene nastave da rastu previsoko, to bi počelo da smanjuje potražnju i ima efekat bumeranga koji ni Saudijci ni njihove kolege članice OPEK-a ne bi želeli da dožive.
Ipak, ovo bi mogao biti samo početak skupa, jer dok je Saudijska Arabija namerno smanjivala proizvodnju, Nigerija i Angola nisu bile u stanju da proizvedu onoliko koliko ih navodi kvota OPEK-a. A proizvodnja u Libiji je ponovo poremećena dok se rast proizvodnje u škriljicama usporava.
Ako se sve projekcije potražnje koje su bile od ključnog značaja za pokretanje ovog najnovijeg relija materijalizuju, to znači da bi nafta mogla ponovo da dostigne 100 dolara pre kraja godine. Ta perspektiva postaje posebno verodostojna u svetlu izveštaja da su zalihe sirove nafte u nekim delovima sveta u padu.
Ranije globalni nivoi zaliha nafte i goriva nisu imali mnogo uticaja na međunarodne cene nafte, ali se to sada promenilo zbog zapadnih sankcija Rusiji, rekli su analitičari JP Morgan ove nedelje. Razlog: više nafte i goriva se trguje u valutama koje nisu američki dolar.
Sa tom diverzifikacijom valute, nivo stvarne fizičke ponude robe kojom se trguje je porastao na značaju kao faktor koji utiče na njihove cene. A potražnja se sada vratila u centar pažnje trgovaca.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
