Od avgusta naftne berze ne miruju, cena barela konstantno raste i dostigla je najviši nivo od početka godine - premašuje i 95 dolara.
Zabrinjava što su zemlje izvoznice, članice OPEK-a, odluku o dodatnom smanjenju proizvodnje produžile do kraja godine, a Rusija, pored još manjih isporuka, najavljuje i zabranu izvoza derivata.
Urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković kaže za RTS da na rast cene nafte utiče to što su članice OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija i Rusija, koja je u "OPEK plus", odlučile da smanje isporuke.
"Jako su zanimljivi komentari svetskih zvaničnika koji optužuju OPEK da je kartel koji zloupotrebljava to jer tržište nije slobodno. Često je Amerika tražila da pojeftine derivati zbog njihovih izbora, a sada se približavaju izbori. Sa druge strane, Zapad je uveo sankcije Rusiji, neće da kupuje rusku naftu, ograničio je cenu ruske nafte i Rusija uzvraća na to smanjenjem isporuke. Ako je veća tražnja, ona će drugim kupcima moći skuplje da proda svoju robu", objašnjava Putnikovićeva.
Globalna potražnja za naftom raste, a najnoviji izveštaji pokazuju da su zalihe nafte u nekim delovima sveta značjno opale. Međunarodna agecija za energiju je upozorila na nestabilnost snabdevanja zbog manjih isporuka OPEK-a i Rusije.
Jelica Putniković kaže da je još od sredine leta, kada su počele prognoze da će nafta biti sve skuplja, krenula i priča da članice OPEK-a treba da budu prijateljski naklonjene prema kupcima i da povećaju isporuke da bi nafta pojeftinila.
"Međutim, Saudijska Arabija ima velike troškove, to je država koja pokušava da napravi otklon od fosilnih goriva. Ulažu puno u nove tehnologije i obnovljive izvore. Tamo je standard građana zahvaljujući nafti visok, njihova najveća naftna kompanija ima obaveze prema akcionarima i oni smanjenjem isporuke pokušavaju da nadomeste profit koji je bio ugrožen cenom nafte koja je ranije bila na tržištu", ističe Putnikovićeva.
"Tiha nestašica dizela u Evropi"
Posledice poskupljenja vidimo i na pumpama u Srbiji, gde svake sedmice raste cena derivata, a cena nafte utiče i na cenu gasa. Putnikovićeva ističe da cena u Evropi utiče na cenu u Srbiji i napominje da u Evropi traje tiha nestašica dizel goriva.
"Konstantni je manjak dizela. Evropa sada uvozi naftne derivate iz Indije i drugih zemalja iz Azije, a ne iz Rusije. To utiče na tržište", naglašava Putnikovićeva.
Navodi i da je država donela odluku da poveća akcize, što je takođe uticalo na cenu.
"Cena gasa prati cenu nafte"
Što se tiče gasa, Putnikovićeva ističe da on prati cenu nafte, koliko god se pričalo da se cena gasa formira na berzama.
"Ovih dana je cena za jedan megavat prirodnog gasa na berzi u Evropi oko 35 evra. Međutim, i tu ima raznih potresa. Počeo je štrajk radnika u Australiji koja je jedan od najvećih izvoznika tečnog gasa. Ako Azija ne dobije dovoljno gasa iz Australije, ona će pokušati da ga kupi na drugoj strani. Biće konkurencija među kupcima i to može da utiče, sa približavanjem zime, na neka nova poskupljenja", objašnjava Putnikovićeva.
Ističe da Srbija ima puna skladišta u Banatskom Dvoru i zakupljene kapacitete u Mađarskoj.
"Što se gasa kod nas tiče, postoji jedna latentna opasnost da nekome padne na pamet i da uspe da sprovede u delo ono što su uradili sa Severnim tokom. Početkom ove godine je Rusija upozoravala da bi moglo tako nešto da se desi", kaže Putnikovićeva.
"EPS je stao na zdrave noge, rezerve uglja su dobre"
Putnikovićeva ističe da je trenutno najveći izazov da se što više obezbedi nacionalna sigurnost po pitanju energenata.
"EPS je stao na zdrave noge, najavljuje se otvaranje novih kapaciteta. Rezerve uglja za narednu zimu su dobre. Više se ne priča o tome da EPS zavisi od uvoznog uglja", ističe Putnikovićeva.
Što se nafte i derivata tiče, kaže da se rezerve popunjavaju i da nema opasnosti ako dođe do prekida u snabdevanju.
"Tranzit sirove nafte kroz Jadranski naftovod teče normalo. Ono što se uvozi derivata, to uglavnom ide baržama ili vozom, tako da nema opasnosti", smatra Putnikovićeva.
Navodi da bi narednog meseca trebalo da počnu probe na gasovodu između Srbije i Bugarske, što daje mogućnost da se gas počne transportovati ka Srbiji iz Grčke, iako još uvek nije završen gasni terminal kraj Soluna.
"Pregovara se za gas i sa Azerbejdžanom, najavljuju se povećanja kapaciteta i u njihovim ležištima i povećanje kapaciteta nekih gasovoda. Grade se neki novi LNG terminali, i Crna Gora tako nešto najavljuje. Radi se o tome da pravimo diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, ne samo kod gasa nego i kod drugih energenata", ističe Putnikovićeva.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
