OVO PRETI DA VOJVODINU PRETVORI U PUSTINJU, A NIJE SUŠA! Zovu ga TIHI UBICA, a stručnjaci kažu da nam je u ovome JEDINI SPAS!

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.

U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu zemlje imalo više od 5 odsto humusa - danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta.

Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama.

- Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale - kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju:

- Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.

Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.

- Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond - prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva - kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar:

- Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.

PROCES OPORAVKA DUGOTRAJAN

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

- Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije - navodi Vasin:

- Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne.

- Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju - upozorava Gulan:

- Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Po poslednjoj validnoj Strategiji razvoja poljoprivrede koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014, a koja važi još godinu dana, rast je trebalo da bude 9,1 ili u blažoj varijanti 6,1 odsto. Podsećam, da je strategiju trebalo da usvoji i Skupština Srbije, ali posle ukazivanja na nerealnost, dokument nikada nije upućen parlamentu.

Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.

- Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto - navodi Vasin:

- Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke.

Da bi se na nekom zemljištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta.

- Preporuka je da se pre zasnivanja poljoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemljišta. Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su pH vrednost, sadržaj kalcijum karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi - objašnjava Radmila Pivić, naučni savetnik na Institutu za zemljište.

OVO JE VAŽNO ZNATI

Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti.

- Za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje. Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta - navodi Pivić:

- Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija ugljenika u poljoprivredi i podsticanje praksi koje skladište ugljen-dioksid u organskoj materiji zemljišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama - kalcizacijom i gipsovanjem zemljišta.

Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 posto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.

Interesantno je da šest najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji raspolaže sa oko 110.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A Srbija sada nema dovoljno junadi ni za jedan utovar na brod - što je oko 2.000 grla. U našoj zemlji trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno.

Kurir/RTS