BEOGRAD - Oni koji imaju 50 i više godina i ostanu bez posla, suočavaju se s velikim problemom - još nemaju dovoljno godina za penziju, a poslodavci ih na konkursima za poslove odbijaju zbog godina.
Time su naročito pogođene žene, o čemu svedoči i primer Slavice (49) koja je ostala bez posla i koja zbog svojih godina već dve godine ne uspeva da nađe novi posao.
Prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, ovaj problem, iako je manji nego do pre 10 godina, i dalje postoji, ali zbog manjka radne snage koji vlada na našem tržištu rada, postoje poslovi na kojima su ljudi od 50 godina i stariji i te kako dobrodošli.
Slavica (49) je već dve godine u potrazi za poslom, a 20 godina je radila u hemijskoj industriji i otkaz je dobila po povratku sa bolovanja nakon što je slomila nogu?! Da stvar bude gora, ima i kredit.
Besmisleno je što poslodavci ne shvataju najvažnije: radnik od 50 ima znanje, iskustvo i veliku decu pa ne trči svaki čas na bolovanje
“Besmisleno je što poslodavci ne shvataju da osoba od 50 godina ima znanje i iskustvo, pritom najčešće odraslu decu, pa ne uzima bolovanje svaki čas i ne trči kući da ih čuva, plus još 15 godina do penzije. Ali, shvataju da moraju da je poštuju i adekvatno plate, klince mogu da menjaju za male pare… E, tu leži zec”, glasio je jedan komentar, piše Nova.
Evo šta joj kažu poslodavci
Slavica (49) iz Beograda je do pre dve godine živela život kao na filmu - radila je posao koji voli, bila je udata, svakodnevno je šetala jazavičara Rašu i živela je u ušuškanom stanu u naselju Rakovica koji je pre dvanaest godina kupila na kredit.
Sve se promenilo onog momenta kada se posle tromesečnog bolovanja vratila na posao. Umesto tople dobrodošlice i rečenice "Dobro nam došla, Slavice", sačekalo ju je neprijatno iznenađenje - dobila je otkaz. Od tada pa do danas, Slavica nikako ne može da pronađe posao jer se, kako priča za Novu, skoro svaki poslodavac na razgovoru "uhvati" za njene godine. "Vama je skoro 50 godina" je rečenica koja joj svakodnevno odzvanja u glavi.
Danas je sama, razvedena i bez posla, a od života su joj ostali samo kredit i jazavičar Raša.
“Nije u pitanju posao za koji je neophodno biti mlad i fizički jak, zapravo bi trebalo ceniti njeno iskustvo i godine provedene u poslu. Može da nastavi i da radi iskusno i da bude mentor mlađim kolegama koji tek dolaze”, dodao je drugi čitalac, dok je treći kratko dodao:
“To je to, niko ne priča o ovoj grupi, pogotovo nezaposlenih, od 50-65/67 godina. Niti posao, niti penzija. O ovome treba dokumentarac da se napravi”.
I zaista, oni koji pređu 50. i ostanu bez posla, nađu se u velikom problemu prilikom traženja novog posla i to često samo zbog godina koje imaju.
Prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, ovo je problem koji postoji godinama, pa i decenijama, iako nijedan poslodavac neće da kaže da nekog neće zaposliti zbog godina, budući da je takva diskriminacija zakonom zabranjena, već će naći neki drugi razlog.
Ipak, dodaje, situacija se u poslednje vreme “prinudno” poboljšava.
“Razlog je manjak radne snage, zbog čega su poslodavci više nego ranije otvoreni za zapošljavanje osoba koje imaju 50 ili više godina”, objašnjava sagovornica.
Ona, međutim, naglašava da su žene tih godina u većem “problemu” nego muškarci. “Za muškarce tih godina kažu da su ‘u najboljim godinama’, a žene su ‘babe’, tako da je njima mnogo teže”, dodaje Savić.
Slavičin oglas
Slavicu je na FB ostavila oglas u kom je navela da već dve godine traži posao i da joj to nikako ne polazi za rukom.
„Pozdrav svima. Zovem se Slavica i imam 49 godina. Živim u Rakovici. Radila sam 20 godina u jednoj hemijskoj industriji, a onda su mi po povratku sa bolovanja, nakon što sam slomila nogu, uručili otkaz. Kakvi kavaljeri. Od tada tražim posao, ali bezuspešno jer, kako smatraju poslodavci, uskoro punim 50 godina. Međutim, sposobna sam i bistra i dalje, zato molim sve da me označe ukoliko naletite na neki oglas o zaposlenju u hemijskoj, prehrambenoj i tehničko-tehnološkoj industriji“, napisala je Slavica u pomenutoj grupi.
Ipak, postoje neke profesije u kojima će žene starije od 50 godina ipak nešto lakše naći posao - to su poslovi u kuhinjama, trgovini, ali i tekstilnoj industriji.
Što se tiče plata na ovim pozicijama, prema trenutno dostupnim podacima, one se u trgovini kreću od 40.000 do 65.000 dinara, za pomoćne radnike u kuhinji nudi se uglavnom oko 55.000 do 65.000 dinara, a u tekstilnoj industriji nude se zarade u proseku od oko 50.000-60.000 dinara.
“Imali smo dosta slučajeva gde su žene članice sindikata, koje imaju 50 ili više godina, uspevale da nađu posao u trgovinskim lancima”, dodaje Ranka Savić.
Što se tiče poslova za pedesetogodišnje i starije muškarce, oni često rade kao radnici obezbeđenja ili portiri, kojima se, prema trenutnoj ponudi u oglasima, u proseku nudi oko 50.000-55.000 dinara.
NE PROPUSTITE
Ipak, prema rečima Ranke Savić, bilo je slučajeva i gde su poslodavci tražili isključivo starije ljude. “Bio je slučaj jedne kompanije koja je tražila starijeg inženjera, upravo zbog godina radnog iskustva i da bi mogao da podučava mlađe kolege”, kaže ona.
“Svi poslodavci uglavnom traže mlađe ljude, koji će manje da izostaju zbog, recimo, bolovanja. Ipak, iako problem postoji, on je manji nego pre 10 godina”, zaključuje naša sagovornica.
Direktor je pozvao i rekao: Ćuti i sedi kući, samo da budeš dobro, a kad je došla pljusnuo joj otkaz
S obzirom da joj je posao bio takav da većinu radnog vremena stoji, Slavica je morala tri meseca da provede kod kuće. U međuvremenu, bila je u kontaktu sa koleginicama, a čak ju je i direktor jednom pozvao i rekao „Ćuti i sedi kući, samo da budeš dobro“.
„Požalila sam se suprugu kako sam baš dugo na bolovanju, kako me je sramota što se ovo desilo, ali on je govorio da svakom može isto da se dogodi, posao može da čeka i to je to. Ali, izgleda da ne može. Nažalost, nakon tri meseca, lekarska komisija je odlučila da mi produži bolovanje jer je noga i dalje bila pod otokom, iako je povreda zarasla“.
Kada je prošlo još tri meseca, odnosno šest meseci otkad je na bolovanju, Slavica je sa osmehom otišla na svoj posao. Međutim, dočekao ju je „hladan tuš“.
„Kao da je neko prosuo punu kofu hladne vode na moju glavu. To je tako grozan osećaj, kao da te je neko pljunuo u lice. Ne mogu da vam opišem. Nisam ni navukla mantil, ušla sam da se javim direktoru, a on mi je čak rekao da sednem, da popijemo kafu. Pričali smo o mom zdravlju, o nozi i kada sam došla do rečenice ‘Bogu hvala, samo kad sam se vratila na posao’, on je rekao kako je baš o tome želeo da priča sa mnom, kako je najbolje da uzmem otpremninu i da neko vreme odmaram kod kuće, ipak sam žena u godinama i tako dalje. Žena u godinama? Ja? Samo sam ustala, pogledala ga i zalupila vratima“, priča Slavica.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
