- Kada sumirate godinu, kakvi su poslovni rezultati BAT-a na domaćoj sceni i globalnom nivou?
Krizno stanje izazvano različitim društvenim i ekonomskim faktorima postalo je realnost u poslovanju svih tržišnih učesnika. Međutim, u sad već post-pandemijskim uslovima, mogu sa sigurnošću da kažem da se naša kompanija uspešno izborila sa svim izazovima, prvenstveno zahvaljujući dugogodišnjim ulaganjima i velikim fokusom koji smo stavili na potrebe potrosača. Kada to kažem, mislim prvenstveno na razvoj proizvoda nove generacije koji imaju naučno dokazanu manju štetnost. U skladu sa korporativnom strategijom, naš cilj je da što više odraslih pušača “pređe” na proizvode sa smanjenom štetnošću, a samo u istraživanje ovih novih tehnologija BAT je globalno u poslednje tri godine uložio čak 1,2 milijarde funti. Globalni cilj nam je da imamo 50 miliona korisnika proizvoda nove generacije do 2030. Imajući u vidu da ih je već danas više od 20 miliona, smatram da smo na dobrom putu da to i ostvarimo.
Ono na šta smo, i u ovoj godini, posebno ponosni, kako na globalnom, tako i lokalnom nivou, jeste što smo sve poslovne aktivnosti uskladili sa ESG agendom, što je prepoznato kako od naših zaposlenih, tako i eksterno, a zahvaljujući čemu smo dobili značajna globalna priznanja. Postavili smo ambiciozne ciljeve transformacije na ovom polju koji, između ostalog, podrazumevaju ugljeničnu neutralnost u proizvodnom lancu do 2030. godine, a do 2050. i u čitavom lancu snadbevanja. Pored toga, čuvanjem prirodnih resusrsa u velikoj meri smo smanjili negativne efekte poslovanja po životnu sredinu, što će ostati prioritet BAT-a i u narednim godinama.
- Da li to znači da fabrika u Vranju uspešno prati postavljene ciljeve?
Itekako. Fabrika u Vranju prepoznata je kao jedna od najznačajnijih u okviru naše Grupe, zahvaljujući dugogodišnjim ulaganjima, tržišnom potencijalu, ali pre svega i vrhunskim stručnjacima koji su njen deo. Tome najpre svedoče poslednji rezultati na polju održivosti - u oktobru ove godine, nakon kontinurianih višegodišnjih poboljšanja, postigli smo cilj od nula otpada odloženog na deponiju, a godinu ćemo završiti sa reciklažom otpada od čak 97%, dok smo u odnosu na 2017, kroz razne investicione projekte i inicijative smanjili emisije ugljen dioksida za 75%. Istovremeno, koristimo 100 odsto struje iz obnovljivih izvora, dok je u toku završna faza prelaska na korišćenje prirodnog gasa umesto mazuta, uz značajno smanjenje emisija. Takođe, korišćenjem solarnih panela za zagrevanje vode štedimo električnu energiju, što je od velikog značaja za čitavu zajednicu. Neki od ovih rezultata prevazišli su ciljeve iz globalne agende, što nam potvrđuje izvrsnost naše fabrike.
- Kao kopredsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine Saveta stranih investitora, kako ocenjujete trenutni regulatorni okvir u Srbiji? Da li ima pozitivnih promena na tom polju u poslednjih godinu dana?
U svetlu aktuelne globalne krize, negativan uticaj sive ekonomije danas možda još jače pogađa celokupnu privredu, a odlivanje sredstava u nelegalne tokove sprečava mnoge države da ostvaruju svoje socijalne i razvojne planove. Uprkos negativnim eksternim efektima, primetno je da su u Srbiji nastavljene aktivnosti na institucionalnom unapređenju uslova poslovanja i sistemu kontrole. Vlada Srbije zadržala je tu temu u vrhu svojih prioriteta, a u skladu s tim je bez odlaganja izrađen Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije za period 2022 – 2025. Istovremeno, pozitivnim rezultatima doprinose i digitalizacija postupaka, reforma inspekcijskog nadzora koja podiže kvalitet rada inspekcijskih službi i efikasnija kontrola državnih organa koja je omogućena zahvaljujući Zakonu o elektronskom fakturisanju i Zakonu o fiskalizaciji.
Mere u oblasti politike akciznih proizvoda, pre svega duvana i nafte, su medju najosetljivijima, s obzirom da je nelegalno tržište najaktivnije po pitanju ovih artikala, a državni budžet potencijalno najviše gubi na poreskim prihodima. Iz tog razloga, neophodan je koordinisan rad državnih službi, uz kontinuiranu saradnju sa odgovornom privredom i edukaciju građana, čime će se obezbediti podizanje svesti o značaju suzbijanja nelegalne trgovine i doprineti dodatnom jačanju javnih finansija.
Dakle, pozitivni rezultati su jasno vidljivi, a ono što ostaje kao naša preporuka i u narednom periodu jeste dodatno jačanje kapaciteta inspekcijskih službi, specijalizacija sudija za prekršaje u privredi, kao i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede.
(Promo)
.
