KOJI JE SADA NAJBOLJI NAČIN ZA ŠTEDNJU: Oročiti u banci, investirati ili slamarica? Evo šta se više isplati

Imajući u vidu energetsku krizu i inflaciju sa kojom se suočava Evropa, naši sugrađani koji imaju štednju u devizama suočavaju sa dilemom šta sada raditi. Prvi izbor za to su u većini sluačejava nekretnine, odnosno nepokretna imovina, ali i ostavljanje tog novca u banci ili pak prebacivanje u drugu valutu.

- Prosečne štediše koji imaju ušteđevinu od 5.000 do do 20.000 evra ne treba u ovom trenutku da menjaju ušteđevinu u neku drugu valutu. Mi smo ovde u evrima i u dinarima, investicije su nam u toj valuti, kupovina stanova i automobila takođe, tako da prebacivati ušteđevinu sada u dolar pa posle vraćati kada kupujete nešto, nema mnogo smisla - kaže profesor Grubišić.

Iako bi prema računici mnogih na transakciji prebacivanja nekoliko hiljada evra štednje u američku valutu, mogli i da zarade, profesor Grubišić ukazuje da je ovo ipak "priča" za velike i bogate igrače.

- Promena kursa dolara je zanimljiva za one koji imaju dosta novca ili su poslu sa naftom i gasom koja se indeksira u petro dolarima. To je 0,01 odsto ljudi u zemlji. Tu su i kripto tržišta koje se obračunavaju u dolarima - kaže profesor.

Šta kaže NBS

Ukupna štednja u Srbiji prema podacima Narodne Banke od 30. septembra iznosi 14,3 milijarde evra i veća je za 650,5 miliona evra u poređenju sa kraja prošle godine. Veći deo štednje odnosi se na štednju u devizama, 13,5 milijardi evra ili 94,7 odsto, a manji deo na štednju u dinarima, 88,1 milijardi dinara ili 5,3 odsto. U okviru devizne štednje, najveći deo je u evrima – 12 milijardi ili 89 odsto i kako navode u NBS ova štednja tokom čitave godine beleži kontinuiran rast.

Narodna banka Srbije je od aprila do danas sedam puta promenila kamatnu stopu i ona sada iznosi četiri odsto, a cilj je obuzdavanje inflacije.

Shodno tome, banke su u većini slučajeva ove godine povećale kamatne stope na štednju, ali je ona daleko manja od inflacije. Na dinare se kreće oko tri odsto i viša je od stope na evro koja se kreće uglavnom ispod dva procenta.

Investiranje u nekretnine

Da nekretnine ne bi bile samo "skladišta" novca, ljudi iznajmljuju i to se u poslednjih par godina ispostavilo kao vrlo unosan biznis. može da bude unosan biznis

Recimo stan prosečne kvadrature, npr. 47 m2 na Novom Beogradu može da se kupi po ceni od 129.000 evra, kako glasi primer sa oglasa. Stan tolike kvadrature se, na primer, u prestonici može iznajmiti mesečno za 450 evra. Da bi se taj uloženi novac vlasniku vratio kroz izdavanje, potrebno je oko 23 godine.

A izdavanje vikend-kuće od 50 m2 mesečno u okolini Novog Sada možete iznajmljivati za 150 evra mesečno. Što bi značilo da prihod kirije ovakve nekretnine bi mogao dostići i 27. 000 evra za petnaest godina.

Što se tiče vikendica na planinama cena izdavanja po danu u proseku je 35 evra na planinama, a u bolje opremljenim kućama za odmor i do 60 evra. Uzevši ovu prosečnu cenu izadavanja, pod punim kapacitetom na mesečnom nivou dobit bi iznosila 1.050 evra, što bi na godišnjem nivou iznosilo 12.600 evra. Za jednu deceniju izdavajući ovakvu vikendicu bi se zaradilo i do 126.000 evra.

(Kurir.rs/Blic Biznis)