Krečenje je zbog poskupljenja materijala, ali i nedostatka molera skuplje za čak 30 odsto!
Sada je za krečenje i gletovanje stana od 60 kvadrata sa materijalom potrebno oko 1.000 evra. Samo pre godinu dana ista usluga koštala je oko 700 evra. Dodatni problem predstavlja i to što se na slobodnog profesionalnog molera čeka najmanje tri meseca!?!
Struganje, gletovanje i krečenje u Beogradu košta 5,5 evra po kvadratu, a to je prema rečima majstora "minimalna cena za beogradske uslove". Slično je i u Novom Sadu pa krečenje poludisperzijom u belo košta 1,5, a akrilnim bojama dva evra dok je cena krečenja u boji poludisperzijom ili akrilom od 1,8 do 2,5 evra. Kad se na to sve dodaju i ruke majstora jasno je će vas krečenje stajati papreno.
- Fasadni materijali od lepkova do stiropora u proseku su skuplji za 50 odsto. Osnovni molerski materijali, farbe, poludisperzije i disperzije, koje koristi najveći broj gradana prilikom krečenja, skuplji su od 20 do 40 odsto, zavisno od proizvođača, tako da je prosek 30 odsto. Najveće poskupljenje beleže materijali za razne dekoracije zidova od 100 do 120 odsto s obzirom na to da je reč o uvoznim proizvodima - objašnjava Andrija Vasić iz jedne farbare.
Pored poskupljenja materijala skuplje su i ruke majstora za oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se cene rada i te kako razlikuju po mestima u Srbiji. U unutrašnjosti Srbije moleri su prošle godine svoj rad naplaćivali od 80 do 100 dinara po kvadratu za osnovno krečenje, a sada je minimalna cena te usluge od 120 do 150 dinara po kvadratu površine.
U prestonici su, međutim, molerske usluge skuplje. Mahom se uzima dva evra po kvadratu. I ne samo da majstori debelo naplaćuju ruke već ih je toliko teško naći da se mesecima čeka na njihov dolazak.
Naime, kao i kod svih zanata u Srbiji, i za fasadersko-molerske radove nedostaje obučena radna snaga, a deficit je posebno izražen tokom letnje sezone.
- Klijenti zakazuju i po tri meseca unapred. Bavimo se svim vrstama molerskih radova i fizički je neizvodljivo da se sve to postigne ranije. Krečimo različite poslovne prostore, spoljne i unutrašnje fasade, koje zahtevaju mnogo vremena i rada - priča moler Dragan.
Nema ko da radi
Kako su zarade u Srbiji u odnosu na zapadnu Evropu niže, naši radnici odlaze tamo gde mogu više da zarade, iako i ovde lako mogu da nađu posao. Otuda se sve češće čuje da u narednom periodu u Srbiji neće imati ko da zida, gradi, ali i da kreči i lepi pločice u kupatilu.
- Veliki broj ljudi otišao je u inostranstvo da radi jer su dnevnice molera na zapadu 10-13 evra za sat. Uz to veliki broj ljudi u ovoj branši sada je angažovan i na velikom broju gradilišta stambenih zgrada širom Srbije ili u turističkim centrima. S druge strane, ne dolaze nove snage jer mladi u širokom luku zaobilaze ova zanimanja. Nije mi jasno zašto ne rade ako kod nas sada mogu da zarađuju mnogo. Verovatno niko neće da se pomuči - navodi Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
(Kurir.rs/Informer)
NE PROPUSTITE
