CENA GASA OTIŠLA U NEBESA: Srbija mirno čeka zimu, ali mnogim evropskim zemljama ISTIČE VREME

Cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara nakon vesti da Severni tok od 31. avgusta prestaje sa radom na tri dana zbog remonta.

Dodao je da je Srbija dobro popunila skladišta i da se još pune - imamo puno skladište Banatski dvor i rezervu i u Mađarskoj.

- Ja mislim da Srbija nema apsolutno nikakvih problema sa gasom. Ima Balkanski tok, a ima mogućnost snabdevanja i preko Ukajine i Mađarske. Istovremeno je dogovoreno sa Mađarima da oko 500 miliona kubnih metara gasa skladištimo u njihovom skladištu. Imamo i skladište Banatski dvor tako da mislim da Srbija neće imati ikakvih problema sa gasom u toku zime - ocenjuje Vuletić.

Govoreći o ceni od 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, Vuletić navodi da je izuzetno visoka, te da gas po toj ceni u ovom trenutku kupuju oni koji to nisu ugovorili na vreme sa Gaspromom, ali i oni koji imaju potrebe, ne za grejanjem, jer nije zimski period, nego oni koji koriste gas kao industrijsku ili hemijsku sirovinu.

- I da ne bi proizvodnja apsolutno stala moraju da kupe gas po tim visokim cenama - rekao je Vuletić.

Smatra da je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa previsoka cena koju teško ko može da izdrži.

- To nisu normalne cene jer je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa stvarno previsoka cena koju teško ko može da izdrži. U letnjem periodu kada su manje količine gasa potrebne možda i može da se plati ta cena za neku manju količinu. Međutim, na zimu kad budu bile potrebne daleko veće količine gasa, svakako to neće biti moguće da se plati - navodi Vuletić.

Bugarska je odbila da plati gas u rubljama i od aprila je bez ruskog gasa. Nisu uspeli da obezbede dovoljne količine na drugoj strani, dobijali su određenu količinu gasa iz Azerbejdžana, ali su to male količine koje ne bi mogle da zadovolje potrebne količine tokom zime. Ove nedelje ponovo će pregovarati sa Gaspromom oko obnavljanja ugovora jer moraju da reše problem u korist svoje države i naroda.

Vuletić smatra da će Gasprom imati razumevanja za Bugarsku jer Rusi prodajom gasa popunjavaju svoj budžet.

- Zainteresovani su da ga prodaju u što većim količinama. Ako Bugarska hoće da ga plati u rubljama, kakav je dogovor napravljen pre nekoliko meseci, Rusiji neće biti nikakav problem da ga isporuči - ocenjuje stručnjak.

Snadbevanje tečnim gasom - lepa priča, ali neizvodljiva

Na pitanje šta je sa tečnim gasom - LNG terminalima odgovara da su mogućnosti snadbevanja tečnim prirodnim gasom u Evropi lepe priče koje nisu izvodljive.

- Amerika je obećala da će ove godine da isporuči Evropi 15 milijardi kubnih metara gasa, a Evropa troši 500 milijardi, tako da su to male zanemarljive količine koja Evropa može da dobije i ne treba uopšte računati na neke velike količine koje su u stanju da zadovolje potrebe Evrope tečnim gasom - ocenjuje Vuletić.

Na pitanje na koji gas se Evropa može osloniti, odgovara da se Evropa snadbeva gasom iz sopstvene proizvodnje.

- Najviše uvozom iz Norveške, Škotske i Holandije koje imaju veću proizvodnju od potrebne. Istovremeno, uvozi se dosta gasa iz Alžira, ali 40 odsto gasa koji troši Evropa uvozi se iz Rusije odnosno Gasprom ga isporučuje. To su količine koje moraju da budu doturene Evropi ako hoće da dočeka zimu onako kako treba - navodi Vuletić.

Navodi da nema kratkoročnih mera koje mogu da pomognu u snadbevanju.

- Znači, mora da se uveze gas od onog ko ga u ovom trenutku ima, postoji gas na svetskom tržištu, ali ne postoji načini da se dopremi Evropi. Najveće gasno ležište na svetu leži u Iranu, ali Iran je jednostavno "đavo" od koga ne treba da se kupi gas - smatra Vuletić i ocenjuje da je sve ovo što se dešava sa gasom politički problem.

(Kurir.rs/RTS)