Ispovest mladića koji je napustio Srbiju sa 16 godina: Živim kao samac, a sa našima se više ne družim!
- Mladić koji je otišao iz Srbije sa 16 godina danas je na doktorskim studijama, ali i dalje razmišlja o tome kakav bi mu život bio kod kuće. Kaže da mu je u inostranstvu ostao osećaj da nigde potpuno ne pripada.
- U početku se držao ljudi sa Balkana, a kasnije se više okrenuo lokalcima i prihvatio samački život. Jezik mu je olakšao uklapanje, ali ne i osećaj udaljenosti od Srbije.
Ipak, odlazak u inostranstvo i dalje privlači one koji žele da studiraju na stranim univerzitetima, grade međunarodnu karijeru ili jednostavno probaju da žive drugačije.
Nekoga jednostavno, bez obzira na uslove u kojima živi, "nešto vuče" da ode i vidi kako izgleda život u nekoj dugoj zemlji, upozna nove ljude i tradicije.
Da život u inostranstvu ne mora uvek da izgleda onako kako smo ga zamišljali pokazuje ispovest mladića koji je Srbiju napustio sa samo 16 godina. Danas, deset godina kasnije, nalazi se na doktorskim studijama, ali priznaje da se i dalje pita kakav bi mu život bio da je ostao kod kuće, okružen porodicom i prijateljima.
Njegova priča objavljena na Reditu otvara pitanje o kojem se retko govori kada se nabrajaju prednosti odlaska: šta ako profesionalno napredujete, a i dalje imate osećaj da nigde zapravo ne pripadate?
Otišao kao tinejdžer, a nije ni planirao da napusti Srbiju
Mladić je otišao iz Srbije još kao srednjoškolac. Kako sam objašnjava, nije imao razrađen plan da napusti zemlju, ali mu se ukazala prilika koju je prihvatio. Tako je sa 16 godina započeo život u drugoj državi, daleko od poznatog okruženja, porodice i društva na koje je navikao.
Za nekoga ko u tim godinama tek gradi svoj identitet, takva promena nije mala stvar. Dok su njegovi vršnjaci u Srbiji nastavili školovanje, izlazili i stvarali prijateljstva, on je morao da se prilagođava novoj sredini i istovremeno razmišlja o obrazovanju i budućoj karijeri. Danas je na doktorskim studijama, ali priznaje da mu ni deset godina života u inostranstvu nije bilo dovoljno da potpuno izgubi osećaj povezanosti sa Srbijom.
U početku se držao naših ljudi
Kada je tek otišao, najviše mu je značilo druženje sa Srbima, Hrvatima i Bosancima. Bilo mu je teško što je napustio zemlju, pa su mu ljudi sa sličnim iskustvima i jezikom pomagali da sačuva vezu sa domovinom. Vremenom je, međutim, shvatio da ne može da izgradi život u novoj sredini ako stalno pokušava da živi kao da se ništa nije promenilo.
U svojoj ispovesti opisao je kako je postepeno počeo da se udaljava od ljudi sa Balkana i više vremena provodi sa lokalnim stanovništvom. Kaže da mu je poznavanje jezika pre odlaska olakšalo uklapanje, ali da mu je društveni život postao skromniji. Tokom godina menjao je gradove i prolazio kroz različite faze obrazovanja, a sada, kako priznaje, živi prilično samačkim životom.
Ispovest koja pokazuje i drugu stranu odlaska
U nastavku prenosimo njegovu ispovest sa Redita u celosti:
Jako dugo sam se opirao i pokušavao da živim kao da sam i dalje u Srbiji, pa sam zbog toga izbegavao potencijalna prijateljstva i druženja. Vremenom sam shvatio da od toga nema ništa i da će mi život biti mnogo lakši ako spustim gard i prihvatim ljude oko sebe.
Otišao sam sa šesnaest godina kao srednjoškolac i nekako mi je sve bilo novo. Nisam planirao da idem, pogotovo ne tako rano, ali se ukazala prilika i iz nekog razloga sam je prihvatio. Ove godine se navršava deset godina otkako sam otišao. Trenutno sam na doktorskim studijama i moj život je sada definitivno više samački.
Sa našima se više ne družim preterano. Kada sam tek otišao, insistirao sam na druženju sa Srbima, Hrvatima i Bosancima, jer mi je bilo jako teško što sam otišao i trebalo mi je nešto što bi me makar malo približilo Srbiji. Kako sam menjao gradove i prolazio kroz osnovne, master, a sada i doktorske studije, sve manje sam se družio sa našim ljudima, jer su ovde uglavnom ljudi iz nešto viših društvenih slojeva sa kojima ne delim mnogo zajedničkih interesovanja.
Uglavnom sam se malo osamio, ali kad god mogu da biram, biram da se družim sa lokalcima. Srećom, jezik sam naučio pre odlaska, tako da mi uklapanje u ovu zajednicu zaista nije predstavljalo problem.
Ja i dan-danas neprestano razmišljam o životu koji sam mogao (ili možda nisam) da imam u Srbiji, okružen porodicom i prijateljima. Još uvek imam osećaj da ovde ne pripadam, ali mislim da je to zapravo posledica moje svesne odluke, jer sam svaki grad u kojem sam živeo ili se školovao doživljavao samo kao usputnu stanicu ka ostvarenju nekih ciljeva.
Ako se ne vratim u Srbiju, onda će to svakako biti neka zemlja koja je Srbiji bliža. J*g, jače je od mene.
U Srbiji rastu plate, a pojedina zanimanja sve su traženija
Dok je ovaj mladić gradio obrazovanje u inostranstvu, i tržište rada u Srbiji se menjalo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u junu 2026. iznosila je 120.401 dinar, dok je u periodu od januara do juna bila nominalno veća za 11,5 odsto, a realno za 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Promene se vide i u oglasima za posao. Prema podacima portala Poslovi Infostud, u prvoj polovini 2026. objavljeno je 32.713 oglasa, oko tri odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Posebno je porastao broj oglasa namenjenih mladima, i to za 24 odsto. Među oblastima u kojima je zabeležena veća potražnja izdvajaju se građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo.
Generalno, sve više mladih razmatra mogućnost da ostane u Srbiji, posebno sada kada su u pojedinim sektorima dostupni poslovi koji ranije nisu bili toliko zastupljeni, od IT-ja i digitalnih usluga do logistike, trgovine i različitih uslužnih delatnosti. Rast zarada i mogućnost rada za strane kompanije iz Srbije takođe menjaju računicu, jer nije neophodno u svakom slučaju preseliti se u inostranstvo da bi se radilo za međunarodno tržište.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
