VLADA SRBIJE PRIPREMA MERE ŠTEDNJE ENERGIJE! Evo zašto građani i privreda moraju da smanje potrošnju i da li ĆE BITI RESTRIKCIJA!

Energetska kriza koja drma svet, pa i Srbiju, nije zabeležena još od sedamdesetih godina prošlog veka, upozorila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a poput stanovnika mnogih evropskih zemalja, ministarka energetike Zorana Mihajlović najavljuje da će i naši građani i privreda morati da štede.

Uvoz struje do marta

- Situacija na berzama je dramatična, danas megavat-čas električne energije košta 562 evra, a pre godinu dana je bio 90 evra. Cena gasa je sa 120 evra za hiljadu kubnih metara u martu prošle godine porasla na 2.200 evra i sve projekcije govore da će biti i viša. Od decembra prošle godine, kad smo imali probleme u EPS, mi se spremamo za ovu zimu, radimo sve što možemo da obezbedimo dovoljne količine električne energije, gasa, nafte, naftnih derivata i zasad smo na dobrom putu. Najkritičnija je situacija sa strujom, koju ćemo sigurno uvoziti i narednih meseci i procena je da ćemo do kraja zimske sezone potrošiti oko tri milijarde evra kako bismo osigurali energetsku bezbednost i kako bismo imali dovoljno električne, toplotne energije, gasa, nafte, naftnih derivata - izjavila je Mihajlovićeva u Petrovcu na Mlavi.

Ona je prethodno za TV Hepi navela da je prva tačka u štednji energije energetska efikasnost, kakvi su prozori, vrata, na šta se građani greju i mogućnost da se instaliraju solarni paneli.

Mihajlovićeva je napomenula i da Srbija i dalje ima najnižu cenu struje u Evropi i da će s poskupljenjem od 6,5 odsto razlika na računima iznositi od 250 do 320 dinara.

Gas četiri puta skuplji

Guvernerka Tabaković je na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust dodatno oslikala razmere energetske krize koja, kako je rekla, "nije zabeležena još od sedamdesetih godina prošlog veka".

- Prosečna cena gasa, koja je reperna za evropsko tržište, u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša u odnosu na prosečnu za 2020. Slično, berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360, odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri, odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i bila je viša za preko 46 odsto nego pre godinu dana. Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17 odsto - navela je ranije guvernerka.

Ona je napomenula i da je neizvesnost u međunarodnom okruženju veća nego što je bila pre tri meseca po mnogim pitanjima.

- Neizvesna su pre svega geopolitička dešavanja, a time i njihov uticaj na raspoloživost i cene energenata, industrijskih sirovina i hrane - zaključila je ona.

Kurir.rs