Koliko puta ste čuli: "E, da mogu da vratim vreme, uradio bih to drugačije"? Iskreno, i ja sam tako povremeno mislila i tek nedavno, sa svojih 37 godina, shvatila da zapravo ništa ne bih menjala! Živa sam, zdrava i srećna sa svojom porodicom i okružena sa nekoliko pravih prijatelja. Da sam nešto mogla da promenim, pitanje je da li bih danas bila ovakva. Čak smatram da mi se, sve što se dešavalo, događalo s razlogom, iako tad možda nije imalo smisla. Smisao je dolazio kasnije. Evo i kako... Ovako svoju ispovest počinje Dragana Mojić Petrović, bivša novinarka Glasa javnosti i Kurira, koja godinama krči put u privatnom sektoru, kombinujući marketing i brojne projekte.
JEDNOM NOVINAR
- Prvi posao sam obavljala još u vreme studiranja, nakon zaslužene prakse u modnoj agenciji koja je se bavila organizacijom izbora za Mis Balkana. Kratko upustvo za rad, brza raspodela zadataka i u hodu učenje i rad. Tu sam čak upoznala i muža, mada je do ljubavi i veze došlo kasnije, na malo komplikovaniji način :) I dalje se družim sa saradnicima koje sam tad upoznala i kolegama koji su mi danas dobri drugari. Zatim je usledeo upis na master iz komunikologije i nekoliko godina rada u dnevnim novinama Glas javnosti. To pamtim kao svoje zlatno doba, bez obzira na skromne plate. Radila sam sa iskusnim novinarima koji su nesebično delili sa mnom svoje iskustvo. Iskrenost i poverenje sa tadašnjem urednikom, a današnjim drugom Mladenom Radulovićem, i dan danas postoji - navodi Dragana, objašnjavajući okvire aktuelnih dešavanja koji nisu prestali da utiču na privatno preduzetništvo.
- Kada je 2008. godine Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, "goreo" je Beograd i redakcije. Dok sam bila na zadatku i jurila za mojom novom koleginicom Jovanom Spasevski (današnjom kumom), stolice su mi letele iznad glave. Često sam, maltene odmah iz provoda, dolazila na posao. Dešavalo se da odem u Novi Sad kod drugarice Marijane, da se iz kluba vratimo kući ujutru, posle čega mi preostane tek toliko vremena da doručkujem kako bih već u 7.30 bila u vozu za Beograd, a u 10.00 u redakciji. Nikada mi nije palo na pamet da, zbog umora, izmislim nekakvo opravdanje u vidu temperature ili nečeg sličnog. Ne, radovala sam se odlasku u redakciju i volela novinarski poziv i kolege. Potom je usledilo šest srećnih godina rada u produkciji Vesta, sa porodicom Čelić, na proizvodnji vrlo cenjenih emisija "Beograđani" i "Porodični lekar" za RTV Studio B. Takvog "direktora" i "urednicu" možete da poželite ćerki, sestri - nekom koga mnogo volite. Radila sam i sa drugim produkcijskim kućama snimajući emisije za Prvu TV, RTS 1 i 2 gde sam, na medijsko tržište, uspešno marketinški probijala nove TV formate, nakon čega sam se odvažila da pređem u preduzetničke vode i započela novu avanturu - navodi sagovornica.
NE STAVLJA OGRANIČENJA NA SVOJE IZAZOVE
- Poslednjih šest godina sam preduzetnica. Ako bi jedna reč trebalo da opiše razlog moje odluke da se otisnem u preduzetničke vode, to bi bila upravo ona koja opisuje svaku vodoliju, pa tako i mene - sloboda! To mi je bio glavni cilj još pre 10 godina, kada sam se porodila. I, korak po korak, uz podršku muža ostvarila sam ga. Najveća briga prilikom donošenja odluke o pokretanju sopstvenog poslovanja bio je strah od velikog obima posla i da li ću zbog toga zapostaviti porodicu. A glavne prepreke bile su nedostatak znanja o knjigovodstvu i propisima. To i danas učim. Mnogima je najveći izazov početni kapital, a meni je bio - vreme, jer je u tom periodu moja ćerka bila beba. Iako će mi boravak u redakciji dnevnih novina uvek nedostajati, ne mogu a da ne pomenem osećaj zadovoljstva kao korist od sopstvenog biznisa, više prostora za kreativnost i veću zaradu. Kao ključne prednosti izdvojila bih: nezavisnost i mogućnost da budete same sebi šefice, fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće, više slobode u donošenju odluka na svim nivoima. A kao nedostatak (bar u mom slučaju) navela bih odgovornost i to što radite kao dragstor. Godinama sam na odmore nosila laptop, pa su mi mnogi prijatelji govorili: "Gago, blago tebi, radiš kad hoćeš i koliko hoćeš". Međutim, zanemarivali bi činjenicu da oni svoj posao ostavljaju na poslu i da ih svakog meseca čeka sigurna plata, dok sam ja morala debelo da zasučem rukave kako bih ostvarila zaradu i da skoro svake večeri, umesto da se opustim, grejem stolicu radeći do kasno u noć. Iako preduzetništvo nosi mnogo izazova, neizvesnosti i turbulencija, sloboda i mogućnost da stalno radiš na sopstvenom razvoju nemaju cenu. Ujedno, nemate direktora koji ne poštuje ni vas ni vaš rad. Pre sam za "sam pao, sam ustao" nego za rad u nezdravoj sredini i stres koji donosite kući, kao što je to slučaj kod većine ljudi iz mog okruženja. A novinarstvo, prvu ljubav, 'negujem' i danas, doduše na sasvim drugi način. Pišem tekstove za moje klijente, sadržaje za društvene mreže i objave o događajima koje organizujem. Najčešće su to humanitarni projekti, ali i manifestacije i festivali iz oblasti kulture. Dosta vremena posvećujem pružanju saveta iz oblasti marketinga i radu u poslovima video-produkcije - otkriva Dragana Petrović.
ŠIROM OTVORENIH OČIJU
Sticajem životnih okolnosti, u sve ove poslove se, pre pet godina, umešao i jedan koji je započeo kao hobi. Nadogradnja trepavica. Izrodila ga je jedna poseta Sloveniji, posle čega sam vrlo brzo prošla obuku i pronašla materijal izuzetnog kvaliteta. Verujući u sebe, odškrinula sam vrata poslu koji je u međuvremenu stao rame uz rame sa novinarstvom, marketingom i produkcijom, pa danas uspešno žongliram između uloge mame, "lash" artista i preduzetnice. Znam, verovatno ćete pomisliti kako se posao nadogradnje trepavica ne uklapa u sve što sam do sada radila, ali "trepavice" i nisam doživela kao posao već kao terapiju koja me opušta a uz to dobijem i "neki dinar" i upoznajem divne žene. Kod mene dolaze mahom preko preporuke, uz vrlo malo reklamiranja na "Instagramu". Toliko su hrabre, pametne i pune pozitivne energije da bih, da mogu, svima besplatno pružala usluge i uživala u beskrajnom druženju sa njima. Stekla sam i opravdala njihovo poverenje, što mi je bilo najvažnije.
UJUTRU KOSAČICA, UVEČE MAMIN LIKER OD MALINE
Uz sve ovo, stižem da budem ćerka, mama, supruga i drug. Idem u nabavku, kuvam, brinem o roditeljima (mama je bila onkološki pacijent a tata ide na dijalizu). Upravo zbog uloge majke sam pre 10 godina poželela samostalnost i - nisam se pokajala. Bila sam uz ćerku u svakoj važnoj situaciji tokom njenog odrastanja. Nisam propustila nijednu njenu priredbu, zubić, temperaturu, radionicu, želju za šetnjom... Muž i ja se i danas trudimo da ispratimo sve njene dodatne aktivnosti. Naravno, nastojim i da podržim muža u njegovim poslovima, a istrajni smo u postizanju zajedničkih ciljeva. Vikendi su tu da nas napune energijom, na našem ranču u Sremu, mada nam je i poprilično oduzmu:) Tamo su retki trenuci odmora, jer je renoviranje još u toku. Prvih dana proleća, čim stignemo iz Beograda, prvo se uhvatimo sa kosačicu (plac ima 33 ara, pa vidite koliki je to posao). A ni bager mi nije stran! Zimi košenje zamenjujemo loženjem vatre, donošenjem drva, čišćenjem "smederevca"... I kada dogovarimo večernje druženje, to najčešće bude kod nas, jer ne možemo da se odmaknemo od kuće da se vatra ne bi ugasila i da nam ne bi bilo hladno dok spavamo. Već je postala ustaljena šala na naš račun: "Znamo, Petrovići, mora 'smederevac' da se loži, eto nas kod vas". Vreme provodimo sa sestrama i njihovim porodicama, uz mnogo smeha, pršutu, pite, palačinke, ali i dobro vino i mamin domaći liker od maline. I kada padne mrak naravno da osetim umor, ali i rasterećenost. U krevet ležem radosna znajući da je svaki taj umor zapravo ulaganje u naš dom i našu budućnost.
REČ PRIJATELJA: SPRINTERKA
"Da već nije izmišljena reč multitasking verovatno bih sama morala da izmislim neku sličnu kako bih uspešno opisala osobu koja vam se ovde predstavila. Znate one ilustracije na kojima žena, kod kuće, u krilu drži malo dete, desnim ramenom i uhom pridržava telefon da bi na papir zapisala instrukcije vezane za posao koje upravo dobija, a levom rukom istovremeno traži neki važan fajl u laptopu ispred sebe. E, to vam je Gaga! Takvu sam je upoznala, samo što tada još nije bila majka. Ipak, trebalo bi da znate i ovo: iza tog multitaskinga postoji mnogo kreativnosti i volje da se iz toga nešto zaista izrodi. A uglavnom bude tako. I to veoma brzo", kaže za Kurir Suzana, Draganina najbolja prijateljica.
"Jer, dok vi još glancate neku svoju ideju za koju nikako da ustanovite da li je prosečna ili genijalna, ili ste 'samo' nedovoljno smeli da napravite sledeći korak, Gaga je, kao kakva olimpijska sprinterka uveliko u finišu trke - umorna ali nasmejana i spremna da optrči još i pobednički krug i primi medalju (pa vi sad prosudite šta je bolje glancati). I nikako da shvatite u kom trenutku joj je, od tolike jurnjave i posvećenosti porodici, poslu i dugogodišnjim prijateljima, nešto sinulo i postalo naredni cilj. Zar najbolje ideje, bar tako tvrde stručnjaci, ne nastaju u dokolici, kada je um potpuno odmoran? Gaga ih opovrgava. Jednog dana će vam sa takvom strašću pričati o nečemu što joj je palo na pamet, a već naredne sedmice čućete od nje da je bar na trećini puta da to i sprovede u delo. Ona ne gubi vreme. Nije to činila ni u najtežim danima ove pošasti koja nam još diše za vratom. Zato biste katkad verovatno bili u iskušenju da se pre kladite na nju nego na sebe ili da pristanete da joj danas, kada je poverenje potpuno devalvirano, budete i žirant za kredit:)) Biću sasvim lična, kao što je bila i ona - nije mi to nikada tražila, majke mi! Naprosto, učinilo mi se da je to ubedljiv ekvivalent nečijeg talenta da nikada i ni u čemu ne omane i vrline da ga možete držati za reč. A Gagu možete. Uvek", zaključuje.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
