MILIONI FRANAKA NA RAČUNIMA MIŠE BANANE Procureli podaci 30.000 klijenata švajcarske banke, među njima i Rodoljub Radulović

Prema izveštajima procurelim u javnost, u kojem su obelodanjene interne procedure Kredi Svis druge po veličini švajcarske banke razotkriveno je bogatstvo klijenata umešanih u mučenje, trgovinu drogom, pranje novca, korupciju i druga teška krivična dela. Među klijentima banke je, piše britanski Gardijan, i Rodoljub Radulović poznati i kao Miša Banana.

Neki od razotkrivenih računa su privatni, a neki su korporativni. U proseku se na njima nalazilo oko 7,5 miliona švajcarskih franaka. Neki su otvoreni još tokom 1940-ih godina, ali više od dve trećine nakon 2000. godine. Deo je i dalje u funkciji.

Ono što je još otkriveno jeste i kako je "Kredi Svis" više puta otvarao ili održavao bankovne račune za niz visokorizičnih klijenata.

Među njima su Ronald Li Fuk-šiu, bivši predsednik berze u Hongkongu, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi u gradu, ali i osuđen za primanje mita u zamenu za uvrštavanje kompanija na berzu, Nemac Eduard Zajdel osuđen za primanje mita 2008, bio je zaposlen u "Simensu" i kao vođa multinacionalne kompanije u Nigeriji nadgledao kampanju podmićivanja korumpiranih nigerijskih političara.

Sa jednog računa u vlasništvu Vatikana potrošeno je 350 miliona evra u navodno lažno ulaganje u imovinu u Londonu koja je u središtu tekućeg krivičnog suđenja nekolicini optuženih, uključujući kardinala, piše Gardijan koji je jedan u nizu medija koji su mesecima radili na ovoj istrazi.

Stefan Sederholm, švedski kompjuterski tehničar koji je otvorio račun kod "Kredi Svisa" 2008. godine i bio u mogućnosti da ga ima dve i po godine nakon što je na Filipinima osuđen za trgovinu ljudima, zbog čega je dobio doživotnu kaznu zatvora se takođe pominje, piše Gardijan.

Jedan od najozloglašenijih slučajeva u istoriji "Kredi Svisa" uključuje, kako dodaje Gardijan, korumpiranog filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa i njegovu suprugu Imeldu, za koje se procenjuje da su izvukli čak 10 milijardi dolara sa Filipina tokom tri Ferdinandova predsednička mandata.

Na listi je i Pavlo Lazarenko, koji je bio premijer Ukrajine između 1997. i 1998. godine, i koji je po prestanku mandata otvorio svoj prvi od dva računa, a na jednom od njih je imao gotovo osam miliona švajcarskih franaka.

Prema pravilima, klijenti koji su bili označeni kao politički izložena osoba iz zemlje visokog rizika ili osoba koja je uključena u visokorizične aktivnosti kao što su kockanje, trgovina oružjem, finansijske usluge ili rudarstvo, bili bi suočeni sa pojačanim nadzorom, navodi se u izveštaju.

Kredi Svis odbacuje optužbe o nepravilnostima

Trenutak objave ovih podataka dolazi u izuzetno loše vreme za Kredit Svis. Banka se već bori sa štetom nastalom zbog nekoliko nedavnih skandala. Na udaru je zbog kršenja kovid pravila, novčano je kažnjena zbog uloge u skandalu oko kredita u Mozambiku, a ovog meseca je ušla u istoriju kao prva švajcarska banka koja se suočava sa krivičnim optužbama - da je pomogla bugarskoj mafiji da opere novac "zarađen" prodajom kokaina, piše Gardijan.

Kredi Svis snažno odbacuje navode i insinuacije o navodnoj poslovnoj praksi banke, navodi se u saopštenju "Kredi Svisa", izdatom kao odgovor na izveštaje.

"Kredi Svis" navodi da su optužbe “pretežno istorijske” i da su “zasnovane na delimičnim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što rezultira tendencioznim tumačenjima poslovnog ponašanja banke”.

"Pitanja koja su predstavljena su pretežno istorijska...i izveštaji o ovim pitanjima su zasnovani na delimičnim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što rezultira tendencioznim tumačenjima poslovnog ponašanja banke", navedeno je u saopštenju "Kredi Svisa".

Što se tiče računa koji su i dalje aktivni, banka je saopštila da su preduzete odgovarajuće provere i druge mere kontrole.

Od banaka se stalno traži da procenjuju postojeće klijente. U izveštaju 2017. godine navodi se da je Kredi Svisa proveravala klijente najmanje svake tri godine i jednom godišnje provera je bila za najrizičnije klijente.

Advokati "Kredi Svisa" rekli su za Gardijan da su ovi periodični preglede uvedeni "pre više od 15 godina", što znači da se kontinuirano sprovodi provera postojećih klijenata od 2008 godine.

Oko 90 odsto procurelih računa je zatvoreno ili u procesu zatvaranja pre nego što su počeli da stižu upiti medija, saopštila je banka. Što se tiče računa koji su i dalje aktivni, banka je saopštila da su preduzete odgovarajuće provere i druge mere kontrole.

"Rodoljub Radulović imao dva računa"

Od menadžera za odnose se očekivalo da koriste eksterne izvore za proveru klijenata i njihovih nivoa rizika.

Moglo se očekivati da je takva kontrola trebalo da spreči banku da otvori račun za klijenta kao što je Rodoljub Radulović, prevarant koji se bavio hartijama od vrednosti i koga je 2001. godine optužila američka Komisija za hartije od vrednosti, dodaje Gardijan.

On je, međutim, imao dva računa u "Kredi Svisu", prvi otvoren 2005. godine, godinu dana nakon što je osuđen zbog malverzacija sa hartijama od vrednosti.

Na jednom od Radulovićevih računa bilo je 3,4 miliona švajcarskih franaka, pre nego što je zatvoren 2010. godine, dodaje Gardijan.

Podsetimo, Radulović je nedavno u Beogradu osuđen na 10 godina zatvora zbog uloge u švercu kokaina iz Južne Amerike za Darka Šarića, optuženog organizovanje kriminalne grupe.

(Kurir.rs/Gardijan)