BEOGRAD - Generali direktor sektora za monetarne analize i statistiku NBS Branko Hinić izjavio je da se u narednom periodu očekuje nastavak rasta međugodišnje inflacije na koju će najviše uticati rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i poskupljenja hrane, zbog suše.
On je na predstavljanju najnovijeg izveštaja NBS o inflaciji, rekao da će ona maksimum dostići u prvoj polovini 2013. godine, da bi se do kraja te godine vratila u granice dozvodljenog odstupanja od cilja.
Prema podacima NBS, međugodišnja inflacija u julu iznosila je 6,1 odsto, čime je za 0,4 odsto bila iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.Rast potrošačkih cena u julu bio je samo 0,1 odsto, što je rezutat sezonskog pojevtinjenja voća i povrća.
Hinić je istakao da visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena, čini inflaciju veoma osetljivom na šokove kao što je to bilo u drugoj polovini 2010. godine. Prema njegovim rečima, iako nakon usvajanja mera fiskalne konsolidacije dinar može ojačati, ipak su moguća poskupljenja uvezenih proizvoda, na osnovu dosadašnje depresijacije.
U narenom periodu, očekuje si brži rast regulisanih cena, imajući u vidu da su do sada mirovale. Kako je Hinić objasnio, niska agaregatna tražnja, s obzirom na rast nezaposlenosti i skromne perspektive privrednog razvoja u Srbiji i inostranstvu i dalje usporavati cenovni rast.
Da bu ublažila infalatorne pritiske, NBS je od juna, referentnu kamatnu stopu povećavala u tri navrata, na 10,5 odsto, koliko sada iznosi, a i donela je odluku o povećanju učešća dinarskog dela obaveznih rezervi. Projektovana inflacija za 2012. godinu je 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Bez privrednog rasta
Narodna banka Srbije (NBS) izmenila je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije naniže, i to sa 0,5 odsto na minus 0,5 odsto za ovu godinu.
"Pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše i pogoršane perspektve privrednog rasta zone evra doveli su do revizije progonoza rasta BDP Srbije naniže, i to sa 0,5 na minus 0,5 odsto za 2012. godinu, odnosno sa tri odsto na 2,5 odsto za 2013. godinu", rekao je Hinić.
"Neizvesnost u zoni evra uz pogoršane perspektive globalnog privrednog rasta, povećana ekspanzivnost fiskalne politike od početka godine, rast premije rizika i pogoršanje kreditnog rejting Srbije, kao i nepovoljna kretanja u svetskoj i domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji faktori su koji u isto vreme povećavaju inflatorne pritiske i negativno utiču na privredni rast u Srbiji", rekao je Hinić.On je naveo da je najbolji način da vlada i Centralna banka doprinesu poboljšanju privrednog ambijanta, da vode politiku koja obezbeđuje dugoročnu makroekonomsku stabilnost.
Takva politika podazumeva održiv nivo javnog duga, stabilnost cena na srednji rok, kao i stabilan i otporan finansijski sistem.
