DINARSKA ŠTEDNJA DOSTIGLA REKORD: Za 8 godina se upetostručila

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je dinarska štednja u poslednjih osam godina, odnosno od juna 2012, gotovo upetostručena (povećana za 67,9 milijardi dinara) i krajem juna 2020. godine dostigla je rekordnih 85,5 milijardi dinara.

Navedeno je i da je poverenje gradjana u domaću valutu i bankarski sistem rezultat povoljnog makroekonomskog ambijenta u dužem vremenskom periodu.

Ukazano je i da se kontinuirani rast dinarske i devizne štednje ostvaruje u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju stanovništva, a u poslednja četiri meseca, u uslovima krize izazvane virusom korona, što dodatno potvrdjuje da je poverenje gradjana u bankarski sistem Srbije na visokom nivou.

Inflacija je, kako su podsetili iz NBS, niska istabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod dva odsto (preciznije 1,9 odsto), očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke i polovinom godine su iznosile 14 milijardi evra.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u junu 2020. je iznosilo 3,7 odsto, što je smanjenje za više od 80 odstou odnosu na početak primene Strategije 2015. godine.

Putem zajedničkih aktivnosti sa Vladom, NBS nastavlja da radi na daljoj dinarizaciji finansijskog sistema Srbije.

NBS i dalje promoviše štednju u dinarima, izmedju ostalog i konstantno ukazujući na njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju putem redovnih (polugodišnjih) analiza.

Najnovija analiza je još jednom potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama, navedeno je u saopštenju.

Kako je objašnjeno, veća isplativost dinarske štednje rezultat je postignute i održane monetarne stabilnosti (niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru), odnosno stabilnog makroekonomskog okruženja i viših kamatnih stopa na štednju u dinarima nego na štednju u evrima.

Takodje, ona je rezultat i povoljnijeg poreskog tretmana štednje u domaćoj valuti, s obzirom na to da se na kamatu po osnovu dinarske štednje porez ne plaća, dok se na kamatu po osnovu štednje u evrima plaća porez po stopi od 15 odsto, kao i svih blagovremeno donetih mera u periodu pandemije koje su doprinele sigurnosti gradjana i očuvanju privredne aktivnosti.

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina pokazala je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara (oko 340 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

I u slučaju oročavanja štednje na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i to u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

"Recimo, štediša koji je od prošlog juna štedeo u dinarima, naveli su iz NBS, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2020. preko 2.600 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara", precizirali su iz NBS.

Do istog zaključka se dolazi i kada se isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju posmatra na kraće, ali i na duže rokove, naveli su iz centralne banke.

U slučaju oročavanja štednje na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u više od 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Кao i do sada NBS će, kako je istaknuto, u saradnji s Vladom Srbije, nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću i ubuduće doprinosi procesu dinarizacije, posebno stavljajući akcenat na dinarsku štednju.

(Kurir.rs/Beta)