Štednja građana Srbije u dinarima je u poslednjih šest godina, od 2013. do 2019. godine, povećana preko tri puta, a trend dinarske štednje naročito je ubrzan u poslednje dve godine, podaci su Narodne banke Srbije (NBS).


Tokom jula 2019. godine, dinarska štednja u bankama u zemlji dostiže nove najviše nivoe i prvi put je premašila 70 milijardi dinara. Devizna štednja takođe beleži rast, iako nešto umereniji, sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 10,4 milijarde evra u junu 2019. godine.

Stabilno

- Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i sve boljim perspektivama za razvoj domaće ekonomije, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu. NBS podseća građane da je štednja u domaćoj valuti godinama unazad isplativija od devizne štednje, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Tome, pored sve boljeg ekonomskog ambijenta, poput niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru u poslednjih šest godina, doprinose i više kamatne stope na dinarsku štednju, ali i povoljniji poreski tretman - navodi se u saopštenju NBS.

0801-shutterstock-145095352.jpg
Shutterstock 

Kako se ukazuje, štednja stanovništva predstavlja važan izvor finansiranja domaće privrede i građana, odnosno jedan je od pokretača kreditne i privredne aktivnosti u zemlji. Štednjom u domaćoj valuti povećavaju se dinarski izvori finansiranja, čime se daje podsticaj povoljnijim uslovima za privredni rast zasnovan na domaćim izvorima i povećava upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu.
- Veća upotreba dinara u finansijskom sistemu, pored finansijske stabilnosti, omogućava i efikasniju monetarnu i fiskalnu politiku. Zbog toga NBS, zajedno s Vladom, nastoji da promoviše dalji rast dinarske štednje, što je i jedna od aktivnosti u okviru strategije o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije - dodaje se.

0903-stefan-jokic.jpg
Stefan Jokić 

Dinar bolji od evra

U gotovo svim jednogodišnjim periodima oročenja, dinarski štediša je ostvarivao veću zaradu od deviznog štediše, i to za 44 evra više u prvoj godini oročenja, za 55 evra u drugoj, za 81 evro više u trećoj, za 120 evra u četvrtoj, za 179 evra više u petoj i za 206 evra više u šestoj godini. I u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja je isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda.
U slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja je, kako je naveo NBS, isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima oročenja, dok je u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda.


Zašto štedeti u dinarima

*Niska i stabilna inflacija
*Stabilni kurs dinara prema evru
*Više kamatne stope
*Povoljniji poreski tretman
*Makroekonomska stabilnost
*Jačanje domaće ekonomije


Primer

Štediša u dinarima zaradio 200 evra više od deviznog

Analiza NBS pokazuje da bi štediša koji je u junu 2013. položio 100.000 dinara na oročenu štednju na godinu dana i obnavljao je u periodu od šest godina, dobio u junu 2019. godine preko 24.000 dinara (oko 200 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke štedeo isti početni ulog u evrima (prema tadašnjem kursu oko 877 evra).


Brojke


70 milijardi dinara premašila dinarska štednja tokom jula
3 puta uvećana štednja u dinarima u poslednjih šest godina
40 odsto povećana dinarska štednja od početka 2018. godine
10,4 milijarde evra je devizna štednja građana

Ljubomir Madžar, ekonomista
Narod se okreće dinarskoj štednji

foto: Nebojša Mandić

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Kurir da je dinarska štednja neuporedivo isplativija sve dok je stopa inflacije na pristojno niskom nivou i dodaje da naša inflacija nije veća od one u evropskoj zajednici.
- Uz istu stopu obezvređivanja novca, ako imate pet ili šest puta veću kamatnu stopu, onda je prirodno da se narod okreće dinarskoj štednji. Mislim da je to posledica i rezultat jedne politike stabilnosti koja se dugo vodi. Narod je bio izgubio poverenje u dinar. Međutim, od 2000. i neke godine naša stopa inflacije retko premašuje dva odsto. Skoro 20 godina cenovne stabilnosti i monetarne discipline počinje da daje rezultate - kaže Madžar.


Kurir.rs/ J. Pronić - M. Branković
Foto: Profimedia, Shutterstock, Stefan Jokić, Nebojša Mandić