PREPORUKA NARODNE BANKE SRBIJE: Štedite i dalje u dinarima!

Štednja građana Srbije u dinarima je u poslednjih šest godina, od 2013. do 2019. godine, povećana preko tri puta, a trend dinarske štednje naročito je ubrzan u poslednje dve godine, podaci su Narodne banke Srbije (NBS).

Tokom jula 2019. godine, dinarska štednja u bankama u zemlji dostiže nove najviše nivoe i prvi put je premašila 70 milijardi dinara. Devizna štednja takođe beleži rast, iako nešto umereniji, sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 10,4 milijarde evra u junu 2019. godine.

Stabilno

- Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i sve boljim perspektivama za razvoj domaće ekonomije, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu. NBS podseća građane da je štednja u domaćoj valuti godinama unazad isplativija od devizne štednje, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Tome, pored sve boljeg ekonomskog ambijenta, poput niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru u poslednjih šest godina, doprinose i više kamatne stope na dinarsku štednju, ali i povoljniji poreski tretman - navodi se u saopštenju NBS.

Kako se ukazuje, štednja stanovništva predstavlja važan izvor finansiranja domaće privrede i građana, odnosno jedan je od pokretača kreditne i privredne aktivnosti u zemlji. Štednjom u domaćoj valuti povećavaju se dinarski izvori finansiranja, čime se daje podsticaj povoljnijim uslovima za privredni rast zasnovan na domaćim izvorima i povećava upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu. - Veća upotreba dinara u finansijskom sistemu, pored finansijske stabilnosti, omogućava i efikasniju monetarnu i fiskalnu politiku. Zbog toga NBS, zajedno s Vladom, nastoji da promoviše dalji rast dinarske štednje, što je i jedna od aktivnosti u okviru strategije o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije - dodaje se.

Dinar bolji od evra

U gotovo svim jednogodišnjim periodima oročenja, dinarski štediša je ostvarivao veću zaradu od deviznog štediše, i to za 44 evra više u prvoj godini oročenja, za 55 evra u drugoj, za 81 evro više u trećoj, za 120 evra u četvrtoj, za 179 evra više u petoj i za 206 evra više u šestoj godini. I u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja je isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda. U slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja je, kako je naveo NBS, isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima oročenja, dok je u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda.

Zašto štedeti u dinarima

*Niska i stabilna inflacija *Stabilni kurs dinara prema evru *Više kamatne stope *Povoljniji poreski tretman *Makroekonomska stabilnost *Jačanje domaće ekonomije

Primer

Štediša u dinarima zaradio 200 evra više od deviznog

Analiza NBS pokazuje da bi štediša koji je u junu 2013. položio 100.000 dinara na oročenu štednju na godinu dana i obnavljao je u periodu od šest godina, dobio u junu 2019. godine preko 24.000 dinara (oko 200 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke štedeo isti početni ulog u evrima (prema tadašnjem kursu oko 877 evra).

Brojke

70 milijardi dinara premašila dinarska štednja tokom jula 3 puta uvećana štednja u dinarima u poslednjih šest godina 40 odsto povećana dinarska štednja od početka 2018. godine 10,4 milijarde evra je devizna štednja građana

Ljubomir Madžar, ekonomista Narod se okreće dinarskoj štednji

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Kurir da je dinarska štednja neuporedivo isplativija sve dok je stopa inflacije na pristojno niskom nivou i dodaje da naša inflacija nije veća od one u evropskoj zajednici. - Uz istu stopu obezvređivanja novca, ako imate pet ili šest puta veću kamatnu stopu, onda je prirodno da se narod okreće dinarskoj štednji. Mislim da je to posledica i rezultat jedne politike stabilnosti koja se dugo vodi. Narod je bio izgubio poverenje u dinar. Međutim, od 2000. i neke godine naša stopa inflacije retko premašuje dva odsto. Skoro 20 godina cenovne stabilnosti i monetarne discipline počinje da daje rezultate - kaže Madžar.

Kurir.rs/ J. Pronić - M. Branković Foto: Profimedia, Shutterstock, Stefan Jokić, Nebojša Mandić