Sanacija sistema za vodosnabdevanje u 60 lokalnih samouprava, kao i izgradnja kanalizacije i sistema za prečišćavanje otpadnih voda u još 60 gradova i opština Srbije koštaće u prvoj fazi oko 1,45 milijardi evra, izjavio je danas direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i najavio da bi realizacija mogla da počne u narednih nekoliko meseci.
On je precizirao da će za sanaciju vodovodne mreže u 60 opština i gradova biti potrebno oko 150 milona evra, dok će za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u drugih 60 lokalnih samouprava, ne računajući postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz Beograda u Velikom Selu, biti potrebno oko 1,3 milijarde evra.
Kako je naveo, za projekat vodosnabdevanja od Evropske investicione banke već je obezbedjeno 40 miliona evra iz kredita i 10 miliona evra iz donacija.
- Za prvu fazu radova će se iskoristiti i 200 miliona evra kredita od Razvojne banke Saveta Evrope, koji će biti korišćen za vodovod i izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, kazao je Blagojević.
Očekuje njegovu ratifikaciju tog do kraja godine, a u tom slučaju realizacija projekata uz pomoć tih sredstava bi mogla da krene početkom proleća 2020. godine.
- Već su utvrđene potrebe za projekte vodosnabdevanja za 60 lokalnih samouprava, kazao je Blagojević.
Kako je objasnio, uz pomoć upitnika koji su dobile lokalne samouprave urađena je analiza stanja postojećeg sistema.
- Prva faza radova koji se tiču vodosnabdevanja odnosiće se na smanjenje gubitaka na vodovodnoj mreži, jer se pokazalo da u nekim lokalnim samoupravama ti gubici dosežu i do 70 odsto, rekao je Blagojević i dodao da će se raditi na sanaciji mreže, njenoj automatizaciji i uspostavljanju praćenja rada sistema.
Prema njegovim rečima, samo tako će imati smisla veliko ulagenja od tri milijarde evra za obezbeđivanje vodovoda i kanalizacije na čitavoj teritoriji zemlje u narednih pet godine, koje je u okviru investicionog plana od 10 do 12 milijardi evra najavio predsednik Srbije Aleksandar Vućić.
- Planiranje investicija sa kapacitetima koje bi uključivali i gubitke, bilo bi besmisleno, rekao je Blagojević i istakao da će se druga faza radova odnositi na proširenje mreže vodovoda, kao i gradnju fabrika za proizvodnju vode u lokalnim samoupravama kojima je to potrebno.
Govoreći o ulaganjima u kanalizacionu mrežu i izgradnju postrojenje za prečišćavanje voda, Blagojević je naveo da će se u prvoj fazi najpre graditi ta postrojenja, a tek onda raditi neophodna proširivanja mreže.
- U prvoj fazi biće izgrađen kompletan kanalizacioni sistem i postrojenje za 60 opština, rekao je on.
Kazao je i da će za izgradnje vodovoda, ali i kanalizacija i postrojenja za preradu otpadnih voda, novac najpre biti odobravan lokalnim samoupravama za projekte koji su kompletno završeni i čija realizacija odmah može da počne, odnosno da neće biti liste prioriteta.
- Radi se o projektima gde je procenjeno da realizacija treba da traje 3-5 godina, s izuzetkom Novog Sada i Beograda, gde je procenjeno vreme realizacije šest odnosno sedam godina, rekao je Blagojević.
Ocenio je i da je predviđena dužina realizacije projekta u skladu sa kapacitetima kojima Srbija raspolaže u radnoj snazi, stručnim kadrovima, ali i sa opremljenošću firmi koje će izvoditi radove.
Blagojević je podsetio i da je već počela realizacija projekta izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Vranju. Projekat je vredan 19,5 miliona evra.
Završena je i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Leskovcu, a u toku je realizacija projekta izgradnje kolektora i mreže u tom gradu. Ukupna vrednost radova je 26 miliona evra.
Pušten je u probni rad i regionalni sistem Vrbas-Kula, vredan 30 miliona evra, a do kraja godine će biti pušten u probni rad i sistem u Raškoj, u vrednosti 6,5 miliona evra.
Izgrađena su i postrojenja za preradu otpadnih voda u Subotici i Šapcu.
U Kruševcu je, kako je naveo, završen pogon za preradu otpadnih voda, a radi se mreža. Ukupna vrednost projekta je 22 miliona evra.
Blagojević je podsetio da je komunalna infrastruktura u nadležnosti lokalnih samouprava koje iz sopstvenih budžeta finansiraju njenu gradnju i održavanje, ali da im je u prethodnom periodu bila potrebna pomoć, pa je tako Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima već pomagala u projektima sanacije i gradnje sistema za vodosnabdevanje i kanalizacije u okviru obnove nakon poplava i da je do sada izvedeno 45 takvih projekata.
Dodao je da je pomagalo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preko projekta nemačke razvojne banke "KfW", čije su sredstva takođe uložene za sanaciju tih komunalnih sistema.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
