Bugarski bankar i biznismen Cvetan Vasilev srpskoj javnosti poznat je kao finansijer koji je privatizovao Srpsku fabriku stakla (SFS) i sada traži njen stečaj, ali i kao čovek sa Interpolove poternice koji je u bekstvu od bugarskog tužilaštva spas našao u Srbiji.


U ekskluzivnom intervjuu za Kurir Vasilev objašnjava zašto je utočište od, kako kaže, političkog progona našao baš u našoj zemlji, ali i kakve su mu namere kada je reč o paraćinskoj fabrici.

1002marina-lopicic-4.jpg
Marina Lopičić 


- Moja porodica i ja nismo kriminalci koji se kriju u Srbiji. Ovde smo jer više verujemo srpskom pravosudnom sistemu nego bugarskom sudu. Kada je o fabrici reč, moj cilj je da se ona spase, ne da se uništi. Smatram da mnogo više od drugih znam koji su problemi fabrike i znam da osim stečaja, nažalost, nema drugog rešenja. Uprkos svemu, nemam nimalo sumnje u potencijal ovog biznisa, jer je potrošnja stakla u ovom regionu mnogo veća od proizvodnje. Samo Srbija troši oko 120.000 tona, a kapacitet fabrike u Paraćinu je oko 80.000 tona godišnje. Lokacija fabrike u Paraćinu je još jedna njena komparativna prednost.


Koja je bila vaša uloga i interes u privatizaciji SFS prvo 2006, a potom i 2012. godine?


- Prvu privatizaciju uradila je bugarska firma "Rubin", koju je finansirala tada moja Korporativno-trgovinska banka (KTB). Ta privatizacija nije uspela, pa je 2009. "Srbijagas" preuzeo većinski vlasnički paket na osnovu konverzije duga. Kada smo videli da gubimo finansiranje, pošto je "Rubin" pao na 12 odsto vlasništva, a fabrika nastavila da povećava dugove prema "Srbijagasu", odlučili smo da nastavimo privatizaciju. To smo uradili specijalnim protokolom i zbog toga je "Rubin" ostao u konzorcijumu s "Glas industrijem", kao većinski vlasnik, ali je suštinski finansiranje došlo od mog KTB. Kao predsednik Nadzornog odbora banke bio sam jemac u tom ugovoru da će "Glas industri" ispuniti obaveze prema Agenciji za privatizaciju. I ja sam to ispunio. Ubeđen sam da je to bilo odlično rešenje, ne toliko za banku koliko za srpsku privredu.

0606fonet.jpg
Fonet 


Zašto tako mislite?


- Zato što je 2011. radila jedna peć, stara 20 godina, s proizvodnim kapacitetom od 50 tona dnevno. Sada fabrika ima dve peći čiji je kapacitet ukupno 300 tona dnevno. Naša ideja je bila da uvedemo u eksploataciju i liniju za mašinsko staklo, pola opreme za tu liniju, plaćene osam miliona evra, i dalje stoji tamo neiskorišćeno. Imali smo obavezu da investiramo 25 miliona evra, a uloženo je oko 40 miliona evra samo u opremu. Obezbedili smo sedam miliona za isplatu otpremnina za 1.000 radnika. Imali smo obavezu da vratimo dug "Srbijagasu" od 35 miliona evra, uspeli smo da isplatimo 26 miliona, a devet je ostalo još da se isplati u trenutku kada je 2014. u Bugarskoj krenuo napad na moju banku i "Glas industri" ostao bez finansiranja. Kao čovek koji ne beži od odgovornosti, tražio sam svaki način da spasemo fabriku i u oktobru 2015. zaključen je ugovor sa "CPR impeksom".


Šta je taj ugovor podrazumevao?


- Ideja je bila da CPR dobije 55,9 odsto akcija fabrike, nakon što izmire sve njene dugove bez pravljenja novih, a potom da tražimo strateškog kupca za fabriku. CPR je imao obavezu da isplati 24 miliona evra na ime dugova dobavljačima i "Srbijagasu", ali bez novih zaduživanja. Menadžment iz CPR međutim nije ispunio apsolutno ništa od svojih obaveza iz tog ugovora, osim što su odblokirali račun fabrike sa oko 3,5 miliona evra, i to zaduživanjem fabrike. Ali pošto je, prema tom ugovoru, CPR dobio većinu u Nadzornom odboru i postavljaju direktora, oni od 2015. praktično upravljaju fabrikom. Od tada su tri i po puta povećali dugove samo prema dobavljačima, koji sada iznose više od 40 miliona evra. Umesto da odgovaraju za sve što su učini fabrici za to vreme, oni sve neuspehe prebacuju na mene i vode kampanju protiv mene.


S kojim ciljem to CPR radi?


- Ne vidim koji je njihov cilj osim da unište fabriku iz nekog ličnog interesa. Ljudi iz CPR su se uvezali s ljudima iz Bugarske koji su uništili moju banku i koji sada kroz stečaj kontrolišu i "Glas industri". Tako su i pravni zastupnici "Glas industri", kao poverioca SFS, ali i paraćinske fabrike kao dužnika advokati čije su kancelarije na istoj adresi. Oni su podneli protiv mene i još nekoliko ljudi prijavu policiju za izazivanje navodno lažnog stečaja, koji je prošle godine zatražila firma "Veksilum Balkan", kao poverilac SFS na osnovu duga otkupljenog od "Glas industrija Kakav je to lažni stečaj ako dug prema "Glas industriju" postoji u bilansima fabrike i sve pozajmice registrovane su u NBS, a privredni sud u Kragujevcu je svojom odlukom potvrdio da je stečaj zakonit.


Kakve veze vi imate s firmom "Veksilum"?


- Ja sam neformalni savetnik te firme, bez vlasničkog udela. Nju kontroliše čovek iz Bugarske koji je pristao da nakon otvaranja stečaja u SFS investira 15 miliona evra za zakup fabrike i njeno restrukturiranje, i da se nakon toga ide na prodaju kako bi se dobila veća cena. To bi bilo bolje i za "Srbijagas" i za EPS, kao najveće poverioce SFS. Da bi obezbedio svoju investiciju i imao neku kontrolu nad fabrikom, on je od "Glas industrija" preuzeo potraživanja prema SFS i tako postao poverilac fabrike. Ideja je i da, kad se "Veksilum" naplati od SFS, taj novac završi u stečajnoj masi moje banke u Bugarskoj za isplatu dugova "Glas industrija". Ali kada su saznali ko je taj čovek, ljudi iz CPR su poslali informaciju u Bugarsku, a tamošnje tužilaštvo je odmah podiglo optužnicu protiv njega i njegove porodice. Uništili su mu biznis i čovek se uplašio.


Zašto smatrate da je stečaj jedino rešenje za SFS?


- Zato što je dug fabrike bar dva puta veći od vrednosti fabrike, račun je blokiran više od dve godine, fabrika radi s gubitkom od oko 800.000 evra mesečno, plus je godišnja amortizacija opreme više od dva miliona, a oni nemaju rezerve. To je agonija koja se nastavlja. Jedino ne razumem državna preduzeća kao poverioce i najveće gubitnike, pre svega "Srbijagas", koji je čak i pisao žalbu protiv otvaranja stečaja, što je kopirana žalba CPR. CPR prema njima nastavlja da povećava dugove, a plate radnicama sada praktično isplaćuju "Srbijagas" i EPS, pošto fabrika njima ne plaća račune za gas i struju. Da je pre godinu dana, kada je "Veksilum" zatražio stečaj, bilo razumevanja od drugih poverilaca, siguran sam da bi do danas vlasnik fabrike bio neki veliki strani evropski proizvođač i fabrika više nikome ne bi bila problem.


Ko je kriv za gubitke SFS?


- Ako je neko napravio krivično delo, to su uradili ljudi iz CPR koji upravljaju fabrikom i gomilaju gubitke od 2015, i stečajni upravnik moje banke i "Glas industrija" u Bugarskoj. Tamo su priznali ispunjenje ugovora između "Glas industrija" i CPR, što nije istina. Vrh njihovog cinizma je da se CPR pridružio banci kao poverilac "Glas industrija" sa 24 miliona evra, što je u stvari obaveza koju je trebalo oni da plate "Glas industriju". Zbog toga sam podneo krivičnu prijavu protiv CPR, stečajnog upravnika banke i "Glas industrija" bugarskom tužilaštvu, iako apsolutno ne verujem da će nešto da se desi.

Već četiri godine živite u Srbiji. Osim konsultovanja u "Veksilumu", čime se još bavite?


- Što se tiče "Veksiluma", savetovanje je pro bono. S obzirom na moje dugogodišnje poslovno iskustvo, koristim svoje veze i radim na tome da privučem investitore, pre svega u privatni sektor, ali i za ulaganja u firme koje su u privatizaciji ili stečaju. To je ne toliko moj posao, već i doprinos i moja zahvalnost Srbiji, koja mi je spasla život.

NA SNAZI ZAHTEV ZA EKSTRADICIJU


Nisam dobio azil u Srbiji

Da li ste dobili politički azil u Srbiji?
- Nisam dobio azil, niti je ukinut zahtev za moju ekstradiciju Bugarskoj. Srpskim vlastima dali smo dovoljno dokaza da je ovde reč o političkom progonu. Jasno je da ovde postoji kršenje ljudskih prava i da u Bugarskoj ne postoje uslovi za fer suđenje i zbog toga moja situacija nije rešena.

NE DRUŽIM SE S NIKOLIĆIMA

S Tomom nemam poseban odnos,
a Dragici nisam uplaćivao novac

foto: Nebojša Mandić

U kakvom ste odnosu s bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem?
- Upoznali smo se na otvaranju nove linije fabrike u Paraćinu i nemamo nikakav poseban odnos osim onog koji svaki predstavnik vlasti ima s bilo kojim velikim investitorom. Fondaciji Dragice Nikolić nikada nisam ništa uplatio, sve je to deo kampanje protiv mene koju iz Bugarske vode i u Srbiji. Jedino je menadžment fabrike tokom poplava u maju 2014. donirao gradu oko milion dinara za zbrinjavanje ugroženih, i to je uglavnom bila donacija u hrani, a ne u novcu. Ništa ja lično nisam uplaćivao nijednoj fondaciji.

PO NALOGU DELIJANA PEVSKOG
Žrtva sam političkog progona

Tvrdite da ste žrtva političkog progona. Ko stoji iza toga i zašto?


- Moj politički progon sprovodi bugarski državni tužilac Sotir Cacarov po nalogu Delijana Pevskog, čije je poslove ranije finansirala moja banka. Onoga trenutka kada smo došli u sukob jer Pevski nije hteo da vraća dugove banci, on je pokrenuo politički progon protiv mene. Prvo su me optužili da sam navodno naručio likvidaciju Pevskog, a kada im je to propalo, jer je to totalni nonsens, onda su se okomili na moju banku, kroz koju je prolazilo oko 10 odsto BDP Bugarske, oterali je u bankrot i pokrali joj sve aktive. Optužili su me da sam kriminalac i da sam pokrao banku, a nemaju nikakvih dokaza. Optužili su moju suprugu i ćerku za pranje para jer su sasvim legalno kupile kuću i stan u Bugarskoj, uništili su sve ljude koji su hteli meni na neki način da pomognu. Smatram da je istina moje najjače oružje i zato me se plaše, a da sam kriminalac, to bi i sud u Srbiji video i ja više ne bih bio ovde.

LIČNA KARTA


Datum rođenja: 12. avgust 1959.
Mesto rođenja: Gabrovo, Bugarska
Brak: oženjen Antoanetom
Deca: ćerka Radosveta (33)

BIOGRAFIJA


Početak:
- Počeo 1985. kao naučni saradnik na Institutu međunarodne ekonomike. U finansijski privatni biznis ušao 1991, od 1995 do 2000. bio u različitim bankama
Uspon:
- Korporativnu trgovinsku banku kupio 2000. Do 2014. kapital banke povećan sa pet na 330 miliona evra. Bio predsednik NO banke i istovremeno predsednik NO osiguravajuće kompanije "Viktorija", gde je većinsko vlasništvo imao "Generali", a bio je i predsednik NO "Vivakoma"
Dostignuća:
- Proglašen za najuticajnijeg Bugarina na Forbsovoj listi za 2013. godinu
- Tri puta izabran za bankara godine, a njegova banka četiri puta bila proglašavana za banku godine
- Bio član međunarodnog borda savetnika američke nevladine organizacije Atlantskog saveza

(Kurir/S.Đ.)