ENERGETSKI EFIKASNA SRBIJA: Ključna godina za energetiku zemlje

Stručnjaci su se složili da je dosad dosta urađeno u energetskom sektoru, ali da je i dalje neophodno raditi na implementaciji propisa Evropske unije

Važni ciljevi

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, izjavio je da su upravo energetska efikasnost i održivi razvoj jedni od glavnih prioriteta za budućnost Srbije.

- Vlada Srbije je dosta do sada uradila po pitanju energetske efikasnosti i obnovljivih izbora energije. Postavili smo važne ciljeve i ostvarujemo dobre rezultate jer smo maksimalno posvećeni unapređenju energetske efikasnosti. Srbija je danas zemlja zelene energije i do 2020. godine očekujemo novine u ovoj oblasti, a cilj ministarstva i Vlade je da se projekti koji se ovog tiču unaprede, a za to je potrebna ovakva velika podrška javnosti - rekao je Antić, koji se prisutnima obratio putem video-linka.

Državni sekretar ovog ministarstvu Zoran Predić izjavio je da se njegov resor ovim temama, zajedno sa Vladom, unazad nekoliko godina bavi odgovorno i uspešno.

- U domenu obnovljivih izvora energije ova godina je ključna za našu zemlju. U Srbiji se razvija svest o značaju energetske efikasnosti i veliki je uticaj medija u tome, pa je važno da se više piše o ovakvim temama - rekao je Predić.

Tri panela

Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, izjavila je da svi moramo partnerski da radimo da promociji energetske efikasnosti jer ćemo biti u velikom problemu ako to ne uradimo.

- Važno je da sve institucije učestvuju u promovisanju ovih ideja. Parlament je još 2015. usvojio Zakon o energetskoj efikasnosti i od tada se dosta uradilo po pitanju primene ovog zakona.

Cilj ove konferencije bio je da se na jednom mestu okupe predstavnici najvažnijih institucija i kompanija koje posluju u oblasti energetike u Srbiji kako bi se skrenula pažnja na neka od najvažnijih aktuelnih pitanja iz ove oblasti. U tri panela razgovaralo se o energentima budućnosti, pravilima Evropske unije i njihovom uticaju na energetski sektor, a predstavljeni su i neki od projekata za budućnost, dok su VIP sponzori konferencije bili javna preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Srbijagas“.

Nećemo doveka moći da živimo samo na uglju

Pomoćnik ministra energetike profesor Miloš Banjac otkrio je na panelu „U susret pravilima EU“ da su prioriteti tog ministarstva formiranje Fonda za energetsku efikasnost, kao i jačanje sistema energetskog menadžmenta, ali i da je Srbija u ovom sektoru u zakonskom pogledu ispunila sve što je Evropa do sada tražila.

- Od 2004. usaglašavali smo naše zakone s direktivama EU. Ispunili smo sve što se od nas dosad tražilo. Trenutno se u Srbiji bavimo obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću - rekao je Banjac i dodao da moramo da razmišljamo šta ćemo raditi u narednih 50 godina, jer nećemo doveka moći da živimo na uglju.

Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategije EPS, kazao je da su resursi obnovljivih izvora energije u Srbiji ograničeni, da jesu budućnost, ali da sada još nije sigurno kad će zaživeti na našim prostorima:

- EPS je poslednje godine investirao više od 350 miliona evra u projekte zaštite životne sredine.

Maja Matejić, portfolio menadžer za energetiku UNDP, istakla je da je Srbiji neophodna pomoć u primeni propisa, ali i da postoji potreba za velikim investicijama.

Moderator je bila Sandra Mališić.

Gas iz Bugarske stiže za četiri godine

Radi se na projektu gasne interakcije sa Bugarskom, odnosno snabdevanja gasom preko gasovoda koji bi išao od Niša do Sofije, a prve količine tog gasa mogle bi da krenu već 2022. godine, najavio je Milan Zdravković, izvršni direktor „Srbijagasa“, koji je učestvovao u panelu „Energenti za budućnost“.

Prema njegovima rečima, snabdevanje gasom u Srbiji je stabilno, ali raspoloživost ovim energentom nije isključivo u rukama naše zemlje i zato moramo da se prilagođavamo.

- Imamo i dovoljno zaliha skladištenih u „Banatskom dvoru“, pa ako dođe do nekog prekida, ne treba da brinemo. Međutim, problem je što to snabdevanje za sada ide iz samo jednog pravca, odnosno iz Rusije preko Ukrajine. Na taj pravac nekad utiču i političke okolnosti koje nemaju veze sa Srbijom. Zato Srbija intenzivno radi na održivim i realnim načinima kako bi se u budućnosti obezbedio ne samo alternativni pravac već i pouzdan izbor snabdevanja gasa - rekao je Zdravković i naglasio da Srbija nije odustala od projekta „Južni tok“, kao i da postoji velika sličnost sa „Turskim tokom“:

- Što se tiče „Turskog toka“, Srbiji odgovara bilo koji veliki projekat u regionu koji se tiče gasa, a uključuje našu zemlju. Planiramo i povećanje skladišta kapaciteta kako to ne bi bio samo „Banatski Dvor“.

Dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas, smatra da će „Južni tok“ biti izgrađen, ali tek za nekoliko godina, jer će potreba za gasom narednih godina porasti.

- Trenutno, Evropa može da dobije dovoljnu količinu gasa iz Ruske Federacije, ali to neće biti doveka, a potreba za gasom će rasti. Ako je ugalj bio energent 19. veka, nafta 20, onda je prirodni gas definitivno energent 21. veka. Sve što se dešava na planeti tera nas da koristimo prirodni gas. Njega ima svuda u svetu, samo se ne eksploatiše svuda, a u najvećim količinama je zastupljen na Bliskom istoku.

Aleksandar Perić, sekretar Udruženja za stručne, naučne i tehničke delatnosti Privredne komore Srbije, saglasan je da je gas energent budućnosti, ali ipak smatra da Srbija mora da se okrene onome što ima.

- Mi gas uvozimo, a za početak je neophodno podignuti energetsku efikasnost na viši nivo, pa tek onda razmišljati o energentima budućnosti. Smatram da bi postrojenja za biogas bila odlična za Srbiju.

Moderator panela bio je Ratko Femić.

Srbija da smanji potrošnju struje

Profesor Dejan Ivezić s Rudarsko-geološkog fakulteta kazao je na panelu „Vizija energetske efikasnosti - Projekti za budućnost“ da energetska efikasnost treba da bude razvojna šansa u Srbiji i da će doći do razvoja energetske efikasnosti ako se na to gleda kao na biznis.

Ivezić je predstavio projekat „Biovill“, čiji je cilj da se napravi model koji bi omogućio promociju korišćenja obnovljivih izvora energije, tačnije upotrebe biomase. Profesor je dodao da ovaj koncept živi u Evropi.

Dragan Vuković iz Gradskog sekretarijata za energetiku rekao je da je grad Beograd najveći potrošač električne energije, i da kao takav ima obavezu da kontroliše upotrebu energije.

- Grad je uradio dva velika projekta koji se odnose na efikasno korišćenje energije. Ključna stvar je da Srbija mora da se bavi smanjenjem potrošnje energije i da koristi resurse koje danas imamo.

Milica Vukadinović iz GIZ je istakla da je ta organizacija sprovela nekoliko projekata kako bi se povećala svest o povećanju energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Moderator je bio Igor Ril.

Kurir / Jelena Pronić

Foto: Marina Lopičić, Printscreen