U danas objavljenom dokumentu Evropske komisije "Prolećne ekonomske prognoze 2017", u odeljku koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da će "robustan rast prihoda podržati dalje smanjenje budžetskog deficita" i konstatuje da domaća tražnja raste, što doprinosi povećanju uvoza i državnih prihoda.
"Očekuje se da će privredni rast (Srbije) ubrzati uglavnom na temelju snažne privatne potrošnje", navodi se u dokumentu, uz projekciju da će izvoz i investicije ostati robusni.
"Nastavak rasta stope zaposlenosti i veći prihodi, posebno u privatnom sektoru, uz povećanje potrošackih kredita i očuvanje ukupne makroekonomske stabilnosti trebalo bi da podstakne predviđeni snažan oporavak potrošnje domaćinstava", piše u izveštaju.
Očekuje se da će rast investicija ostati nepromenjen, zahvaljujući prilivu stranih direktnih ulaganja i većim državnim kapitalnim izdacima. Ipak, kako se dodaje, nivo bruto investicija u fiksni kapital će ostati prilično nizak, ispod 20 odsto BDP-a.
"Javna potrošnja će verovatno imati pozitivan efekat na rast sa stabilizovanjem zapošljavanja u državnim organima i povećanjem rashoda za robu i usluge".
Izvoz će, podstaknut rastom tražnje u EU, koja je glavno izvozno tržište Srbije, i dalje biti robustan, a tome će doprineti i strana direktna ulaganja u sektore razmenjivih dobara i povećanje produktivnosti kao rezultat unutrašnjih reformi.
Jačanje domaće tražnje će uticati na porast uvoza, a kao rezultat toga, ali i nepovoljnih kursnih razlika, kako se upozorava, očekuje se povećanje neravnoteže deviznog bilansa.
Oporavak domaće tražnje i veće međunarodne cene nafte, kako se procenjuje, dovešće do rasta potrošačkih cena. Ipak, pritisci na cene će, dodaje se dalje, verovatno biti kratkoročni, imajući u vidu da je i dalje na snazi ograničeno prilagođavanje kontrolisanih cena i činjenicu da centralna baka i dalje pomno prati i preventivno reguje protiv prekomernih oscilacija kursa.
Prema proceni Evropske komisije budžetski bilans će nadmašiti ciljeve i rezultirati malim suficitom u 2018. godini.
U dokumentu EK se predviđa da će rast privatne potrošnje u Srbiji skočiti sa prošlogodišnjih 0,8 odsto na 2,6 procenata ove godine i na 3,3 odsto dogodine.
S druge strane, rast javne potrošnje će, prema mišljenju finansijskih i ekonomskih stručnjaka EU, imati blagi uzlazni trend od 0,2 procentna poena u odnosu na prošlu godinu, i iznosiće po 2,5 odsto u 2017. i 2018.
Rast izvoza, koji je u 2016. dostigao rekrodnih 11,9 procenata, prema prognozi EK će usporiti na 7,9 procenata, odnosno 7,3 odsto u ovoj i idućoj godini, respektivno, dok se predviđa da će uvoz ove godine porasti za 7,0 odsto u odnosu na lanjskih 6,8 posto, a iduće godine za 6,9 odsto.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji će, prema projekciji Brisela, ove godine opasti na 13,1 odsto sa prošlogodšnjih 15,3 posto, uz dalju tendenciju smanjenja na 11 procenata u 2018. godini.
U EK očekuju da će inflacija u našoj zemlji ući u ciljani raspon Narodne banke Srbije u ovoj godini sa stopom od 3,4 odsto, a da će 2018. godine iznositi 3,5 odsto.
Takođe se procenjuje da će ukupan javni dug zemlje splasnuti sa lanjskih 73,6 procenata na 71,1 odsto u 2017. godini, i nastaviti da pada dogodine do nivoa od 67,3 procenta.
APSOLUTNA PODRŠKA: Svi su ZA povišice plata i penzija
VUČIĆ NAJAVIO: Sledi povećanje plata i penzija, veće nego ikad
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Akcize, Sirija, bliski istok... bezbroj opravdanja za poskupljenje goriva
