BRISEL - Evropska komisija traži od Srbije i zemalja jugoistočne Evrope jače i veće povezivanje njihovih energetskih tržišta, i to kako u segmentu električne energije tako i gasa.Cilj svega je sigurnije i stabilno snabdevanje ovim energentima, ali se interesi vodećih zemalja EU često kose s onim što bi bilo u interesu i Srbije, kao što je to bio slučaj s projektom Južni tok.Podsetimo, naša zemlje investirala je oko 30 miliona evra u osnivanje zajedničke firme „Južni tok“, kao i u projekte, eksproprijaciju zemljišta i pripremne radove na infrastrukturi.Novi projekat gasovoda Bugarski bi delom bio priključen na već izgrađenu infrastrukturu Južnog toka, ruski, azerbejdžanski i gas iz bugarskih i rumunskih izvora bi se slivao u veliko skladište i čvorište „Balkan“ na obali Crnog mora, a odatle bi išao takođe u Srbiju, Mađarsku, Sloveniju, Italiju. Ovo bi bar donekle pokrilo gubitke Srbije u slučaju ruskog neostvarenog projekta.Bugarski tok snažno gura Sofija, a o tome kako bi se u projekte isporuka ruskog gasa Evropi mogla uključiti Italija i njene kompanije u Moskvi ovih dana razgovarali su ruski predsednik Vladimir Putin i italijanski premijer Mateo Renci, koji je oštro zamerio Evropskoj komisiji da nema ništa protiv Severnog toka 2, a zaustavila je Južni tok, za koji je jako bila zainteresovana Italija.Evropski i američki energetski stručnjaci i analitičari sad počinju ozbiljno da gledaju na izjavu bugarskog premijera Bojka Borisova da će postrojenja Bugarskog toka biti stopostotno bugarska, dakle saglasna pravilima EU, ali da će se preko njih u skladište „Balkan“ slivati i ruski gas, po količini šestina onog što je predviđano Južnim tokom.Američka agencija za strategijske prognoze „Stratfor“ tako izražava sumnju da će proraditi Bugarski tok, mada kaže da će Bugari i Rusi zakucati na otvorena vrata posebno u Srbiji, Mađarskoj i Italiji. Bugarski tok i „Severni tok 2“ išli bi naruku odluci Moskve da od 2019. obustavi isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, koju Rusi smatraju nepouzdanom.
