Magazini Newsweek i National Geographic danas su organizovali konferenciju pod nazivom “Da li je poljoprivreda šansa Srbije” na kojoj je izneto dosta problema sa kojima se susreću domaći proizvođači ali i struka.
Skup je otvorio direktor korporativnih poslova Adria Media Group Nikola Papak a na početku skupa direktor Global Seed-a Saša Vitošević, koji je bio i moderator konferencije, objasnio je da se konkurentnost naše poljoprivrede mora posmatrati kroz više faktora. Kao jedan od njih, on je naveo sporazume o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom, EU i zemljama CEFTA. Drugi bitan faktor su podsticaji koje daje država, dok je kao jedan od važnih stavki Vitošević naveo i primene novih znanja i tehnologija.
- Bitan faktor je monetarna politika, a kamatne stope u Srbiji su od 5 do 9 dok odsto dok su u EU oko 3 odsto pa se postavlja pitanje kako možemo da budemo konkurentni u takvoj situaciji - rekao je on i dodao da je bitan faktor i kurs dinara koji je nerealan.
Govoreći o iskorišćenosti sporazuma koje Srbija ima sa drugim zemljama i EU, naglasio je da ova kompanija ima veoma uspešnu stočarsku proizvodnju, naročito u svinjarstvu ali da naše svinje nije moguće izvoziti na tržište EU dok je njihovim proizvođačima omogućeno da na naše tržište plasiraju meso.
- Što se tiče Rusije koristimo tu šansu za slobodnu trgovinu u izvozu jabuka i drugog povrća, a što se tiče svinja prošle godine smo radili jednu značajnu isporuku, ali je Rusija donela odluku da bude nezavisna u toj proizvodnji. S druge strane, ove godine postoji dizbalans cena proizvođača EU zbog kojih ne možemo da budemo dovoljno konkurentni. Tako da sporazum koji je Srbija sklopila sa EU više služi njihovim kompanijama da plasiraju svoje proizvode na srpsko tržište a mnogo manje naši proizvodi idu tamo - rekao je on.
Kostić je dodao da je primarni uslov razvoja poljoprivrede ulaganje u znanje i naveo da poljoprivrednici moraju da se udružuju.
S druge strane, Goran Borčak iz Viktorija Grupe rekao je da su u preradi kojom se bave sporazumi koje je Srbija potpisala dosta pomogli ali da se u njihovom slučaju radi o totalno drugačijoj proizvodnji u kojoj su im najviše pomogli serftifikati o genetski nemodifikovanoj soji koje poseduju. Ipak, on se požalio na kurs koji pravi probleme svim izvoznicima.
- Ono što nama kao izvoznicima ne odgovara je depresiran kurs i to da je kupovna moć evra u Srbiji nekada i danas su različite priče. Naš proizvod koji se prodaje na svetskom tržištu se prodaje za evro, ali kada taj evro konvertujete u 120 dinara onda vidite šta možete da kupite za te pare - rekao je on i dodao da ozbiljni poljoprivredni proizvođači nemaju ni adekvatnu kreditnu podršku.
Kao jedan od problema poljoprivrede predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić naglasio je i problem sa budžetskim davanjima za poljoprivredu.
- Osnovna karakteristika naše budžetske podrške je nepredvidivost. Nedopustivo je da jedino poljoprivrednici ne znaju koliko će subvencija dobiti i da to zavisi koliko će članova porodice biti za šerpom agrarnih subvencija - kazao je Ševarlić.
Inače, Ševarlić je se založio za formiranje jedinstvenog udruženje na nivou Srbije koje bi uticalo na donošenje zakona o poljoprivredi i naglasio da su potrebne i ogromne investicije.
Učesnici su se dotakli i teme pomoći države, a Radovan Pejanović iz Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede naglasio je da se proizvođači više ne mogu oslanjati mnogo na državu jer ona nema dovoljno sredstava za subvencije. Zbog toga, Pejanović smatra da se u Srbiji mora promeniti i način razmišljanja.
- U okviru reindustrijalizacije agro industrija mora da bude primarna i tu moramo da izvršimo promene u shvatanjima, od same vlade do svih drugih učesnika. Iako smo ušli u kapitalizam u glavama smo još uvek u socijalizmu - rekao je on. Pejović je dodao da je poljoprivreda šansa Srbije, ali nikako kao samostalna već kao agroindustrija.
(Radovan Ž. Marković)
