Državni budžet od nameta inkasirao 67,6 milijardi dinara, dok je u istom mesecu prošle godine naplaćena 70,1 milijarda

BEOGRAD - Podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta za oktobar ove godine pokazuju da su prihodi od poreza manji za 2,5 milijardi dinara nego u istom mesecu prošle godine, odnosno za čak 8,1 milijardu dinara nego u oktobru 2012, iako su od tada povećani mnogi i uvedeni novi nameti građanima.

Naime, republički budžet je od poreza u oktobru prikupio 67,6 milijardi dinara, u istom mesecu lane 70,1 milijardu, dok je u oktobru 2012. godine, kad je i povećana stopa PDV, u kasu ušlo 75,7 milijardi dinara.

Promenjena struktura

Pad poreskih prihoda dodatno zabrinjava kad se ima u vidu nedavna izjava šefa Kancelarije MMF u Beogradu Kim Dehenga da je s Vladom Srbije dogovoreno da se poveća PDV ukoliko naplata poreza ne bude veća. Mogućnost novog povećanja PDV uvećava i činjenica da je u oktobru prihod od poreza pao i pored rasta prometa robe za 7,8 odsto u odnosu na septembar, da je u avgustu uvedena nova akciza na struju, dok je i akciza na duvan u međuvremenu skakala.

Ekonomista Milojko Arsić, međutim, smatra da su niži prihodi od poreza u oktobru ove godine u odnosu na prošlu i oktobar 2012. godine posledica jednokratnog odstupanja i da se prava slika dobija tek kad se posmatraju podaci za 10 meseci. Kumulativno od početka godine prihodi od poreza su veći za 17,4 milijarde dinara u odnosu na isti period prošle godine.
- Povećanje prihoda ove godine ide bolje nego prošle godine, iako je umereno. Svi prihodi su realno veći za četiri odsto, dok su poreski na istom nivou. Pad prihoda od poreza u oktobru može da bude posledica promene strukture privrede, jer se sada više izvozi, a na izvoz se ne primenjuju PDV i akcize. I investicije su skočile, a one se ne oporezuju. Pad prihoda od poreza na dobit je posledica toga što se on naplaćuje na dobit u prethodnoj godini, u kojoj je zbog recesije bila ekstremno loša - kaže Arsić i dodaje da ne očekuje povećanje PDV jer prihodi ne pokazuju loše tendencije, ali se ne mogu ni ulepšavati „kao što neki imaju sklonost da čine“.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, ipak, očekuje da Vlada Srbije ponovo posegne za povećanjem PDV.

Neodrživ deficit

- Ako neko tri puta uradi istu stvar, očekujem da će uraditi i četvrti i to kada bude jasno da deficit nije održiv na ovom nivou. Prema teoriji Laferova kriva, ljudi rado plaćaju poreze dok su mali, ali čim oni porastu ljudi počnu da ih izbegavaju, što je slučaj sa ovom vladom. Stalno povećavaju poreze, krešu rashode, ali u ukupnoj masi naplate manje prihode - kaže Stevanović. Iz Ministarstva finansija koje vodi Dušan Vujović nismo dobili odgovor na pitanje da li planiraju povećanje poreza u 2016.

Budžet za 2016.
U PLANU VEĆI PRIHODI, ALI I RASHODI

Nacrt budžeta za 2016. trebalo bi danas da se nađe pred članovima Vlade Srbije. Prema jednoj od poslednjih verzija nacrta, u koju je Tanjug imao uvid, za sledeću godinu je planiran veći priliv novca, i to za oko 72 milijarde dinara, dok je u planu da rashodi budu za oko dve milijarde veći od ovogodišnjeg plana. Mediji su preneli da država planira da u 2016. izdvoji oko šest milijardi dinara više na ime subvencija, odnosno 86,9 milijardi dinara. Subvencije bi bile veće u privredi, za puteve i železnice, kao i za turizam.

Udar na džep
KOJI POREZI SU POVEĆANI OD 2012:

- PDV sa 18 na 20 odsto (od oktobra 2012.)
- Niža stopa PDV sa 8 na 10 odsto (od januara 2014.)
- Akciza na struju 7,5 odsto (od avgusta 2015.)
- Akcize na gorivo i duvan10 odsto
- Porez na dobit pravnih lica 5 odsto (od januara 2013.)
- Porez na imovinu dva do tri puta veći (od januara 2014.)