SVEČANO: Otvoren prvi vetropark u Srbiji

KULA - Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić svečano je danas je u ataru Kule otvorio prvi vetropark u Srbiji.

U prisustvu investitora i mnogobrojnih zvanica Antić je pustio u rad prvi vetropark koji se sastoji od tri vetrogeneratora tipa "Vestas" iz Danske, visine 178 metara, koji su ujedno i najviši u jugoistočnoj Evropi.

Ministar energetike je istakao da je ovo za našu zemlju važan dan jer je, kako je rekao, prvi vetropark "potvrda dobre politike Vlade Srbije i resornog ministartsva u oblasti enmergetike".

"To je snažna potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama omogućiti izgradnju većeg broja elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora", istakao je Antić.

On je najavio da će do kraja ove godine biti usvojene tri uredbe u okviru kojih će biti definisan novi model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, koji će investitorima omogućiti veću sigurnost za ulaganje u vetroparkove i ostale obnovljive izvore.

"Srbija bi trebalo da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji struje sa dosadašnjih 21 na 27 procenata", rekao je ministar i dodao da se očekuje uspešno ostvarivanje tog cilja zahvaljujući u prvom redu snažnoj podršci i podsticajima države za ulaganja u "zelenu energiju".

Antić je naglasio da je novi Zakon o energetici, usvojen prošle godine, dao dodatnu sigurnost investitorima u toj oblasti.

"Ovo je prvi važan koriak ka realizaciji svih projekata u oblasti obovljivih izvora koje očekujemo i u narednom peridu", kazao je Antić.

On je napomenuo da su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata i dodao da će se u ovoj fazi graditi postrojenja ukupne snage oko 500 megavata. Ministar je naveo da za te projekte ima više investitora koji su već dobili energetske dozvole, napominjujući da je za postrojenja od 102 megavata dodeljen status privremenog povlašćenog izvođača.

Vrlo brzo će biti "zaokruženo tih 500 megavata i očekujemo da će do kraja godine biti usvojne te tri uredbe", rekao je Antić. To znači, kako je objasnio, da će poceti realizacija nekoliko velikih energetskih projekta u toj oblasti, snage od po 100 megavata, navodeći da su investitori osim ove italijansko-srpske i kompanije iz Belgije, SAD, kao i iz naše zemlje.

Izvršnji direktor kompanije "Fintel enerdžija spa" i MK Fintel vinda Ticijano Djovaneti napomenuo je da se posle nekoliko godina čekanja za dobijanje neophodnih dozvola ostvarila ta značajna grinfild investicija u Srbiji.

"To je potvrda naše strateške opredeljenosti razvoju na tržištu Srbije", rekao je on, navodeći da imaju ambiciozne programe i projekte koji bi trebalo da budu ostvareni u narednom periodu.

"Danas smo pokrenuli tri vetroparka, a za nekoliko meseci počeće i izgradnja novih takvih postrojenja u Srbiji, naveo je Djovaneti i dodao da bi to trebalo da znači da će ubuduće električna energija u Srbiji biti mnogo jeftinija nego do sada.

Svečanom puštanju u rad vetroparka prisustvovao je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je istakao da je na ovom projektu, ostvarenom u Kuli, radilo čak 45 domaćih kompanija.

"Oko 85 odsto rada na planiranju i izgradnji uložile su srpske kompanije", naglasio je Čadež i dodao da je PKS još jednom potvrdila da uspešno povezuje domaće kompanije i investitore, kako strane, tako i domaće, u ostvarivanju projekata izuzetno važnih za našu privredu i zemlju u celini.

Prvi vetropark u Srbiji izgrađen nedaleko od Kule, instalisane snage 9,9 megavata (MW), godišnje će proizvoditi 27 miliona kilovat sati zelene energije, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. U pripremnim radovima korišćen je beton i čelik iz Srbije, a vetrogeneartori su rečnim baržama stigli u luku Apatin odakle su transportovani do Kule.

Izgradnja je započeta u februaru ove godine, a pokretanjem tog projekta planirano je da posao dobije 50 radnika. Kompanija MK Fintel vind najavila je da će drugi vetropark, koji će biti izgrađen u okolini Vršca, "zelenom energijom" snabdevati oko 5.500 domaćinstava što će povećati ukupne energetske kapacitete u Banatu, Vojvodini i Podunavlju