Tri gubitaša napravila minus od 550 miliona evra, a sedam uspešnih prihodovalo 270 miliona

BEOGRAD - Od deset najvećih državnih firmi tri su prošle godine napravile manjak od oko 65,9 milijardi dinara ili 550 miliona evra, a sedam dobit od oko 28,7 milijardi dinara ili 270 miliona evra, pokazuju njihovi finansijski izveštaji.

Rast dobiti profitabilnih firmi od sedam milijardi u odnosu na prošlu godinu pojeli su gubitaši jer su povećali svoj minus za 8,2 milijarde. Reč je o deset preduzeća koja čine javni sektor - sedam javnih preduzeća i tri akcionarska, u kojima je većinski akcionar država. Za pohvalu je i što je, prema zvaničnim izveštajima, svih deset firmi smanjilo broj zaposlenih.

Gubitaše, kao i ranijih godina, predvodi „Srbijagas“. Neprijatno iznenađenje su „Putevi Srbije“, čiji gubitak je devet puta uvećan. Razlog je delimično objektivan jer su zbog poplava morali da na popravku puteva potroše 2,5 milijardi dinara više nego 2013, a amortizacija je uvećana 2,4 milijarde.

Najveću dobit imala je firma koju Vlada Srbije namerava da proda. „Telekom Srbija“ bio je u plusu 16,8 milijardi dinara, ili skoro pet puta više od aerodroma „Nikola Tesla“. Neverovatan je podatak da je beogradska vazdušna luka dobit povećala 261 put. Ali, ovakav uspeh objašnjava podatak da je država uplatila aerodromu 2,1 milijardu dinara na ime duga „Jata“, koji je preuzela. Kad se na to doda i rast prihoda od 1,4 milijarde, dobija se odgovor na to šta se desilo. Ekonomista Nikola Tasić misli da bi prosečan građanin Srbije bio mnogo srećniji da su jeftinije telekomunikacione usluge, pošta ili karte za avion, nego da se oseća srećnim što imamo i one koji nisu gubitaši. S druge strane, gubitak javnih preduzeća ne mora uvek da bude problematičan, mnogo je bitnije kakav je kvalitet usluga koje pružaju.
- „Srbijagas“ je među gubitašima pre svega kao instrument socijalne politike - niske cene zarad kupovine socijalnog mira i donekle konkurentnosti privrede, dok su „Putevi“ i „Železnice“ možda zaslužile i dublji minus s obzirom na poražavajuć kvalitet usluga naspram cena - objasnio je za Kurir profesor Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.