Odluke NBS treba da podignu ponudu kredita u devizama i kreditnu aktivnost, koja i dalje stagnira, ukazuje Hasan Hinić

BEOGRAD - Narodna banka Srbije, koju vodi guvernerka Jorgovanka Tabaković, snizila je juče referentnu kamatnu stopu na pet odsto, kao i stope obavezne devizne rezerve banaka za po jedan procentni poen u narednih šest obračunskih perioda.

Razmatrajući aktuelna monetarna i makroekonomska kretanja i projekcije, Izvršni odbor je konstatovao da su inflatorni pritisci i dalje niski, a inflaciona očekivanja usidrena u granicama cilja, saopštila je NBS, ukazujući da niskim inflatornim pritiscima doprinose, pre svega, niske cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu, niska inflacija u međunarodnom okruženju, relativna stabilnost deviznog kursa i efekti fiskalne konsolidacije.

- Uz dosadašnju relaksaciju monetarne politike i postepeno iščezavanje dezinflatornih efekata pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, inflacija bi se u narednom periodu održavala oko donje granice cilja od 2,5 odsto, uz mogućnost ulaska u te granice krajem ove ili početkom naredne godine. Njeno približavanje cilju od četiri odsto očekuje se od sredine 2016 - zaključuje NBS.

Profesor Hasan Hinić iz Beogradske bankarske akademije kaže da je smanjenje referentne kamatne stope očekivana mera NBS koja treba da pošalje signal o pojeftinjenju novca i podstakne kreditnu aktivnost banaka. Vest da će od 18. februara 2016. stope obavezne devizne rezerve na izvore ročnosti do dve godine, umesto dosadašnjih 26 odsto, iznositi 20 odsto, a na izvore dužih ročnosti 13 odsto, umesto 19 odsto, Hinić vidi kao povećanje slobodnih sredstava kojima banke raspolažu.

- To će za posledicu imati porast ponude kredita u devizama, što će uticati na porast kreditne aktivnosti, koja stagnira u poslednje vreme. To će dovesti do nižih kamata i pojeftinjenja kredita - ističe Hinić.

Udruženje banaka
OTKLONITE UZROKE LOŠIH KREDITA

Strategijom za rešavanje problematičnih kredita, koju je usvojila Vlada Srbije, pokušava se sprečiti dalji rast takvih bankarskih pozajmica i eventualno smanjiti njihov iznos, ali trajno rešenje bi bilo da se leče uzroci, koji su u privredi, ocenio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

On je dodao da banke otpisuju deo problematičnih kredita, delom ih reprogramiraju i refinansiraju, a prava pomoć Vlade bile bi poreske olakšice.