Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu 2,5 posto, dok su cene deonica u Singapuru, Južnoj Koreji, Australiji, Hong Kongu i Šangaju potonule između 1 i 4 posto

ŠANGAJ - Na azijskim berzama cene deonica su oštro pale jer se ulagači plaše da će dalji snažan pad berze u Šangaju, uprkos nizu mera kineskih vlasti, dovesti do slabljenja druge po veličini svetske privrede.

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu 2,5 posto, dok su cene deonica u Singapuru, Južnoj Koreji, Australiji, Hong Kongu i Šangaju potonule između 1 i 4 posto. Zbog toga je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, u 7,30 sati bio na gubitku 2,7 posto, skliznuvši na najniži nivo u poslednjih godinu i po dana. Na samom početku današnjeg trgovanja u Šangaju cene deonica su potonule 8 posto.

Premda su kasnije gubici smanjeni na otprilike 4 posto, ulagači na svim azijskim berzama sa strepnjom prate razvoj situacije u Šangaju. - Početni gubici u Šangaju izgledali su kao pad s litice, što je uveliko uticalo na raspoloženje ulagača - kaže Ajako Sera, ekonomista u Sumitomo Mitsui Trust banci.
berza.jpg
Shutterstock 

Od polovine jula indeksi u Šangaju potonuli su više od 30 odsto, što znači da je tržište zaronilo u područje 'medveda', 20 odsto ispod svog prethodno najnižeg nivoa. Uprkos nizu mera kineske vlade i centralne banke, tržište ne uspeva da se smiri. Samo jutros više od 500 kompanija prekinulo je trgovanje svojim deonicama na berzi, kako bi sprečile pad cena, pa je sada suspendovano trgovanje sa čak 1.300 dionica, 45 posto svih dionica uvrštenih u Šangaju.

- Nikada pre nisam video ovakav slom. Mislim da niko nije. Likvidnost je totalno presušila. Mnogi ulagači želeli bi da zadrže "blue chip deonice". Ali kako su mnoge male kompanije suspendovale trgovanje njihovim deonicama, kao jedini način da se smanje rizične pozicije preostaje prodaja blu lčipova", kaže Du Čangčun, analitičar u kompaniji "Northeast Securities".

Kako se mali ulagači, koji imaju veliki udeo u vlasništvu deonica u Kini, panično povlače s tržišta, od polovine jula izgubljeno je oko 3.000 milijardi dolara tržišne vrednosti kineskih kompanija, čije su deonice uvrštene na berze. Sada se već pojavljuju strahovanja da bi slom berze mogao negativno uticati na kinesku privredu, što mnogi ulagači smatraju većim rizikom od grčke krize u eurozoni.
berza-biznis-novac.jpg
Shutterstock 

- Posledice tržišne korekcije tek će uslediti. Očekujemo dalje usporavanje rasta kineske privrede i potrošnje, slabije poslovne rezultate kompanija i veći rizik od finansijske krize - pišu analitičari "Bank of America". Postoji bojazan da bi se zabrinutost zbog kineskog berzovnog sloma mogla preliti i na druge svetske berze.

Trenutno su terminski indeksi na Vol stritu u minusu 0,7 odsto, pa bi u današnjem trgovanju na najvećoj svetskoj berzi mogli biti izbrisani svi jučerašnji dobici. A na valutnim tržištima evro je pod pritiskom jer se grčka dužnička tragedija nastavlja. Jutros je njegov kurs skliznuo 0,2 odsto, na 1,0990 dolara, krenuvši prema najnižim nivoima u poslednjih mesec dana.
U odnosu na japansku valutu, cena eura pala je 0,5 posto, na 134,15 jena. Japanska valuta, koju ulagači smatraju sigurnim utočištem za kapital u nesigurnim vremenima, ojačala je i prema američkoj, pa je kurs dolara pao 0,4 posto, na 122,05 jena.

(Jutarnji.hr)