Građevinski materijal i radovi u građevinarstvu u Srbiji uskoro će biti upola jeftiniji jer će se od pepela iz termoelektrana graditi putevi, brane, nasipi, proizvoditi građevinski blokovi i ploče, kazala je direktorka Stevanović

SVILAJNAC - Direktorka Termoelektrane (TE) Morava u Svilajncu Marija Stevanović izjavila je danas da će to preduzeće započeti sa izgradnjom saobraćajnica od pepela iz termoelektrane čime će se rešiti problem deponije pepela i ostvariti ušteda prilikom gradnje puteva.

"Građevinski materijal i radovi u građevinarstvu u Srbiji uskoro će biti upola jeftiniji jer će se od pepela iz termoelektrana graditi putevi, brane, nasipi, proizvoditi građevinski blokovi i ploče", kazala je Stevanović.

Prema njenim rečima, TE Morava je, u saradnji sa Građevinskim fakultetom iz Beograda i drugim institucijama, započela projekat rešavanja deponije pepela koja se prostire na 30 hektara i u sloju od nekoliko metara što, kako je navela Stevanović, iziskuje velike troškove održavanja.

"TE Morava je prva u sistemu EPS-a koja počinje sa praktičnom primenom obavljenih naučnih istraživanja i ove godine gradićemo saobraćajnice od našeg pepela u okviru elektrane. To će biti probni projekat da pokažemo Srbiji da je to moguće, pa ćemo u skladu sa tim, za početak ponuditi EPS-u i lokalnim samoupravama u okolini elektrane jeftiniju izgradnju puteva", kazala je Stevanović.Ona je istakla da u svetu "firme čekaju sa džakovima ispred ekektrana da pokupe pepeo, a kod nas se zbog haotične eksploatacije šljunka ruiniraju vodotokovi".Profesor Građevinskog fakulteta Jovan Despotović izjavio je da su predstavnici arapskih zemalja, koji su ga kontaktirali u vezi sa pepelom, "zanemeli kada su čuli da je na našim deponijama 270 miliona tona pepela".

"Oni ne veruju da mi ne koristimo pepeo. Neznanje i šljunkarski lobi su prepreka korišćenja pepela a naučno smo dokazali da pepeo nema nikakav negativan uticaj, ni najmanji, po čoveka i životnu sredinu", rekao je Despotović.On je dodao da prilikom sanacije vodotokova Resave kod Svilajnca, Crnice kod Paraćina i Kolubare kod Obrenovca, za izgradnju nasipa treba koristiti do 80 odsto pepela sa elektrana u ukupnom građevinskom materijalu, kako bi se uštedelo oko 60 odsto sredstava namenjenih realizaciji tih projekata.