Građani koji ovih dana budu želeli da prodaju akcije domaće vazduhoplovne luke „Nikola Tesla“ mogu da zarade i do 120 odsto više na njima

BEOGRAD - Građani koji su odlučili da ne prodaju besplatno dobijene akcije Aerodroma „Nikola Tesla“ ovih dana mogu to da urade i da zarade 120 odsto. Deonice su, pojedinačno, mogli da prodaju za 640 dinara kad su ih dobili 2011, a juče za oko 1.400 dinara.

Akcije beogradske vazdušne luke od početka godine poskupele su za 40 odsto, a samo u aprilu za 35 odsto, što je najviše od svih firmi na Beogradskoj berzi. Trenutna računica pokazuje da je svako ko je kupio akcije Aerodroma 2011. za 1.000 evra i prodao ih ovih dana, zaradio 1.200 evra, a ko ih je kupio početkom godine i prodao sad, zaradio je 400 evra.
akcije-rast-deonice-aerodrom.jpg
Shutterstock 

Miroslav Radaković, glavni broker BDD Sinteze invest, kaže za Kurir da su građani koji su ih dobili besplatno, za četiri godine ostvarili prinos od oko 120 odsto.
- Ova investicija po visini prinosa nadmašuje bilo koji depozit, ulaganje u zlato, obveznice, nekretnine ili bilo koju drugu vrstu aktive - ističe Radaković.

On navodi da je glavni razlog povećan priliv investicionih sredstava nakon završetka preuzimanja „Imleka“ i „Bambija“. Takođe, vremenski se poklopio i otkup akcija od malih akcionara „Sojaproteina“ i „Veterinarskog zavoda“, što je stvorilo priličnu količinu novca koju su prodavci reinvestirali u trenutno najbolje akcije na berzi, među kojima je i Aerodrom.

Radaković navodi da su akcije prebrzo porasle u kratkom roku tako da očekuje korekciju cene.

Na Aerodromu „Nikola Tesla“ kažu za Kurir da je njihova težnja da dobro posluju kako bi mogli da obezbede veću vrednost firme.
- Rast vrednosti akcija verovatno je direktna posledica uspešnog poslovanja koja je u protekloj godini zabeležila izvanredne rekorde i koje smo nastavili da ostvarujemo i ovoj godini - dodaju na Aerodromu.

akcije-rast-deonice-aerodrom.jpg
Infografika 

Model privatizacije
KONCESIJA NE VALJA ZA AKCIONARE

Radaković kaže da će biti veoma zanimljivo ispratiti koji će model privatizacije Vlada Srbije izabrati, što će opredeliti i dalji potencijal ove kompanije.
- Klasična privatizacija većinskog udela svakako bi bila bolja za postojeće akcionare od sve više pominjanog modela dugoročne koncesije - ističe on.