BEOGRAD - Rekordna dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ od 27 miliona evra u 2014. obezbediće sredstva za nove investicije, ali i za rekordan iznos dividendi državi i građanima. Mali akcionari ovog preduzeća do kraja godine mogu da očekuju uplatu do 57 dinara po akciji, kaže u razgovoru za Kurir Saša Vlaisavljević, v. d. direktor beogradskog aerodroma.- Planirano je da u budžet Srbije bude uplaćeno oko 1,6 milijardi dinara, od čega je u februaru na ime međudividende već uplaćeno 600 miliona, a ostatak će biti uplaćen nakon usvajanja finansijskih izveštaja za 2014. Uplata malim akcionarima u iznosu od oko 328 miliona dinara biće izvršena do kraja 2015. Ukupan iznos dividende za male akcionare deli se sa brojem akcija koje su oni posedovali 31. decembra. Dakle, iznos po akciji bi bio oko 56-57 dinara.To je mnogo više nego što su akcionari ikada dobili. Čemu pripisujete poslovni uspeh?- Rekordna dobit ostvarena je zbog činjenice da je u 2014. godini 4.638.577 putnika koristilo usluge beogradskog aerodroma, što je povećanje za 31 odsto u odnosu na 2013. i po čemu je beogradski aerodrom među vodećim prestoničkim aerodromima u Evropi. Najveća neto dobit u 53 godine istorije aerodroma rezultat je povećanja ukupnih prihoda za 56 odsto, dok su ukupni rashodi uvećani samo 4,6 odsto u odnosu na 2013. U avgustu 2014. novo rukovodstvo je rebalansom napravilo poslovni zaokret, drastično smanjilo troškove poslovanja, a povećane su investicije za potrebe proširenja kapaciteta i infrastrukture za 2,1 milion evra.
Kolike su planirane investicije u 2015. i za koje projekte?- Planom poslovanja za 2015. predviđene su dve milijarde dinara za finansiranje investicija koje započinjemo ove godine, među kojima su proširenje novog terminala, adaptacija starog terminala, novi komercijalni sadržaji koje ćemo uskoro oglasiti... Sve projekte finansiraćemo iz sopstvenih sredstava, bez dodatnih kreditnih zaduživanja.Da li poslovanje „Er Srbije“, tj. povećanje broja njenih putnika, anulira gubitke aerodroma jer ta kompanija ne plaća takse?- Rekordni rezultati aerodroma ostvareni su velikim delom zahvaljujući projektu „Er Srbija“, koji je podstakao razvoj čitave avio-industrije u Srbiji i podigao konkurentnost, tako da su i ostale avio-kompanije koje saobraćaju iz Beograda ostvarile povećanje broja putnika. U najvećoj meri zbog ekspanzije „Er Srbije“, vrednost Aerodroma „Nikola Tesla“ uvećana je za nekoliko stotina miliona evra, što dokazuje da je vraćanje na noge nacionalnog avio-prevoznika strateški odličan potez. Posle ove kompanije, po obimu avio-saobraćaja i po broju prevezenih putnika izdvajaju se „Lufthanza“, „Viz er“ i „Montenegro erlajns“.Pre vašeg dolaska, Aerodrom su potresale razne afere. Tako je i zbog pogrešnog obračuna zakupa kompaniji „Dufri“ aerodrom oštećen za milion evra. Da li ste ispitali ovaj slučaj i da li je „Dufri“ ispunio obavezu investiranja 6,6 miliona evra?- Novi menadžment je analizom ustanovio da je ugovor sa kompanijom „Dufri“ komercijalno nelagodan po Aerodrom „Nikola Tesla“. Naš tim će pokušati da postigne dogovore koji će biti u interesu povećanja komercijalnih prihoda aerodroma. Siguran sam da će „Dufri“ u narednom periodu ispuniti svoje obaveze. Važnost osnovnog ugovora sa njima je do jula 2016, a po dokumentima koja posedujemo konstatovali smo da su investiciona ulaganja „Dufrija“ od 2006. do sada oko tri miliona evra.Kakva je budućnost vazdušnog saobraćaja?- Trend rasta avio-saobraćaja u Evropi je između četiri i pet odsto, što mi već godinama nadmašujemo. Sa prošlogodišnjim procentualnim rastom broja putnika od 31 odsto bili smo prvi među 100 najvećih aerodroma u Evropi. Beogradski aerodrom postaje kapitalno čvorište u našem delu kontinenta. Već ove godine se sigurnim korakom priključujemo porodici velikih aerodroma koji opslužuju više od pet miliona putnika godišnje. Nov kamen-temeljac našeg razvoja biće postavljan najavljenim otvaranjem linija ka Severnoj Americi.Kada će Aerodrom „Nikola Tesla“ biti privatizovan i koji je, po vama, najbolji model za to?- U naredna dva meseca biće doneta odluka o načinu na koji će biti sprovedena rekonstrukcija i proširenje kapaciteta aerodroma kako bi bio još funkcionalniji. Pružićemo punu podršku odluci o izboru načina rekonstrukcije i proširenja većinskog vlasnika, koga predstavlja Vlada Srbije, bilo da je u pitanju koncesija, neki drugi oblik javno-privatnog partnerstva ili sopstveni izvor finansiranja.
Džentlmenski razlazSA ĐILASOM SAM U KOREKTNIM ODNOSIMANakon 12 godina rada u „Jatu“, 2009. otišli ste na poziciju gradskog menadžera u kabinetu tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, ali ste dali ostavku nakon samo tri nedelje. U vezi sa čim se niste složili sa Đilasom?Pravi razlozi su ostali između nas dvojice i džentlmenski nikada nisu ugledali svetlost dana. Tako će i ostati. Mogu samo da kažem da sam sa tadašnjim gradonačelnikom do danas ostao u korektnim ličnim odnosima.
