BEOGRAD - Ako imate nekoliko hiljada evra i želite da ih uložite, najmanji rizik, ali i zaradu doneće vam štednja u banci, malo veću i zaradu i rizik nose berza i investicioni fondovi, a s obzirom na to da su krizna vremena, stručnjaci bi preporučili ulaganje u zlato.Ovu analizu potkrepljuju podaci da je godišnji prinos na bankarsku štednju tek 1,3 odsto, na nekretnine oko četiri odsto, kod investiconih fondova do 15 odsto, dok su ulaganja na srpskoj berzi tokom prošle godine investitorima spremnim na rizik donela profit od čak 20 odsto.Vrednosni papiriMiroslav Radaković, šef brokerskog odeljenja u „Sinteza invest grupi“, kaže da su razvojem berze i tržišta kapitala investiranje i upravljanje imovinom u poslednjih nekoliko godina postali veoma aktuelne teme u Srbiji i regionu. U razvijenim ekonomijama na Zapadu to je već odavno ukorenjeno, o čemu možda najbolje svedoči podatak da više od 60 odsto domaćinstava u SAD ulaže preko berze i tako pokušava da održi vrednost i uveća svoj kapital.Slamarica nepouzdana- Zabluda je da keš koji se drži u slamarici zadržava svoju vrednost jer se zaboravlja da ga svake godine inflacija „nagriza“, bez obzira na to o kojoj valuti je reč. Ako želimo da očuvamo vrednost kapitala, moramo godišnje ostvariti minimalan prinos na kapital koji je jednak godišnjoj inflaciji. Slaba edukovanost stanovništva i nerazvijenost tržišta kapitala u Srbiji glavni su razlozi za slabo upravljanje sopstvenom imovinom - navodi on.Nenad Gujaničić, projektni menadžer „Vajz brokera“, kaže za Kurir da na početku svaki investitor treba da odredi željeni vremenski horizont ulaganja i rizik koji je spreman da prihvati, pa tek onda da se opredeli gde će da plasira novac. Logično, mali rizik donosi malu zaradu i obrnuto.- Najmanje rizična ulaganja su depoziti u novcu, kao i državne dužničke hartije od vrednosti. Ovo drugo u velikoj meri zavisi od finansijskog stanja u kakvom se emitent (država) nalazi, pa su sigurnije obveznice stabilnih država od onih drugih, a samim tim je i prinos, odnosno zarada niža - objašnjava on.
Saveti- sva jaja nikad ne treba držati u jednoj korpi, pa tako i sav kapital treba preraspodeliti na nekoliko vrsta imovine- štednja u srpskim bankama iznosi 8,5 milijardi dinaraŠtednja- Devizna štednja nosi najmanji rizik- 2008-2010. kamate 8-9%- poslednje četiri godine kamate oko 1,3%- porez na kapitalnu dobit od 15%Nekretnine- kupovina stana za 100.000 evra koji nam godišnje donosi od izdavanja oko 4.000 evra, daje stopu prinosa od 4%- sporo pretvaranje u gotovinu- očuvanje vrednosti imovine na dugi rokFONDOVI- viši rizik i prinos od štednje- veliki inostrani fondovi godišnje nose prinos 10-15%- najrasprostranjeniji vid ulaganja/štednje u razvijenim zemljamaZlato- „sigurna luka“ za kapital u kriznim vremenima- od 1975. do 2005. cena je bila od 10.000 do 20.000 dolara po kilogramu- od 2008. do 2012. cena je dostigla 59.000 dolara za kilogram- trenutna cena oko 40.000 dolaraBerza- veći rizik i prinos od investicionih fondova- Beogradska berza je 2014. porasla oko 20 odsto- najunosnije ulaganje u Srbiji u 2014.- na američkoj berzi prosečan godišnji rast cene akcija od 1928. do danas iznosi 11,5%
