Imperativ je prodaja svih preduzeća iz portfelja Agencije, a posle isteka tri godine za kontrolu mogao bih da zatvorim ovu instituciju

BEOGRAD - Vek trajanja agencije odrediće kraj privatizacije, s jedne strane strane, dok je, s druge strane, njeno postojanje vezano za kontrolu novih privatizacija.

Ako se zna da zakon predviđa kontrolu od maksimalno tri godine, mislim da bi to mogao biti, u neku ruku, rok za završetak rada, pa bih u tom slučaju mogao ja i da zatvorim vrata ove institucije, kaže u intervjuu za Kurir Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju.

Postoje li problemi koji bi mogli da produže vaš „rok upotrebe“?
- Imperativ je da konačno završimo privatizaciju preduzeća koja su u portfelju Agencije. Ubrzano radimo na tome, iako imamo mnogo problema prouzrokovanih pre svega nemarom mojih prethodnika, odnosno njihovih olako datih obećanja, koja se teško mogu sprovesti u prihvaćenim rokovima.

Kad već govorite o prethodnicima, ispitujete li njihov rad?
- Moj prioritet je privatizacija, ali ako naiđemo na povrede zakona, sve će biti procesuirano. Tim nisam kompletirao zbog administrativnih prepreka i zato što je u Agenciji zaposlen veoma veliki broj ljudi, a efekti rada su veoma mali. U toku je izrada nove organizacije i sistematizacije, koja će doneti korenite promene, kako u broju ljudi koji su potrebni tako i u kvalifikacionoj strukturi i visini zarada. Dakle, zarade kakve su sad biće znatno smanjene, a broj zaposlenih sveden na racionalnu meru.

Da li vam je zbog tih visokih zarada Vlada vratila finansijski plan za 2015. godinu?
- Vlada je tražila da korigujemo finansijski plan samo u delu broja zaposlenih koji mogu biti angažovani na određeno vreme. Nisam srećan zbog toga, ali taj deo je korigovan, i to kao doprinos celoj priči o uštedama i racionalizaciji.

Da li je tačno da je premijer bio ljut jer je smatrao da su tako visoke plate neprimerene merama štednje?
- Nije. Premijer je jedino tražio da se potpuno posvetim poslu kako bismo počeli da dajemo rezultate. To već radimo i objavili smo javne pozive za tri preduzeća za privatizaciju, i to po sva tri modela, strateškom partnerstvu, prodaji imovine i prodaji kapitala. Radi se o firmama FAP, „Aleksa Šantić“ i „Krušik plastika“.Ranije ste s Agencijom sarađivali s pozicije zastupnika kapitala državne firme i imali ste primedbe na njen rad.

Da li ste sad kad radite u njoj promenili mišljenje?
- Imao sam velike primedbe na rad Agencije, a jedan od razloga zašto sam se prihvatio tog posla je i taj što može mnogo bolje. Moje primedbe su u ovom trenutku još veće jer sad imam kompletan pregled i uvid. Nažalost, moram reći da su utisci veoma razočaravajući.

Koliko sredstava se očekuje od stečajne mase 188 preduzeća?
- Onoliko koliko kupci budu hteli da plate tu imovinu. Važnije od para je to što onaj ko kupi imovinu iz stečaja stavi je u funkciju, zaposli ljude i počne da ostvaruje prihod. Slučaj privatne firme „Unimer“ iz Kruševca, koja je pre nekoliko godina iz stečaja kupila kamenolom na Rtnju, koji je decenijama generisao gubitke, pokazuje da se i iz stečaja može biti uspešan. Takvim privrednicima treba dati šansu da se šire dalje, jer očigledno znaju kako da „mrtvu“ imovinu stave u funkciju privrede ove zemlje.

Partijsko-prijateljske veze
BIOGRAFIJA JAČA OD REČI MINISTRA

Javnost misli da ste na mesto direktora došli uz pomoć ministra Bratislava Gašića i da ste partijski kadar?
To je još jedna od kuloarskih priča, koje se plasiraju kako bi se diskreditovali pojedinci. Na mesto direktora došao sam nakon javnog konkursa, na koji se javilo 12 kandidata. Koliko vaše pitanje odudara od prakse potvrđuje i to što je jedan od kandidata napisao da je član SNS, ali nije izabran. Kako onda u ovakvom postupku može neko, pa makar to bio i ministar Gašić, da pomogne. Moja biografija jasno govori o mojoj stručnosti i kvalifikacijama.

Iskustvena procena
KUPIO BIH FAM DA MOGU

Koje preduzeće bi vam struka nalagala da kupite?
- Ima preduzeća koja imaju perspektivu, kao što je FAM, gde sam bio zastupnik kapitala, neke putarske firme, Rafinerija Beograd, „Tehnohemija“, „Budućnost“ Preševo, „Magnohrom“, skoro sva poljoprivredna dobra,“Mostrogradnja“, „Hidrotehnika“, „Župa“,“Javor“.

A šta nikad ne biste prodali?
To nije pitanje za mene, već za one koji o tome odlučuje, a to je Vlada. Preduzeća koja su od javnog interesa mogu biti izuzeta iz ovakve vrste privatizacije.