BEOGRAD - Vlada Srbije treba da preispita postojeću strategiju zaduživanja u dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu, preporuka je Fiskalnog saveta Srbije, data u izveštaju o fiskalnim kretanjima u decembru prošle godine.
"Dug države na svim nivoima vlasti je u decembru povećan za 450 miliona evra, kao posledica povlačenja kredita Svetske banke, zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, izdavanja nove garancije "Srbijagasu", ali i jačanja kursa dolara u odnosu na evro", navode fiskalci u izveštaju, ističući da je usled jačanja dolara u odnosu na evro i tokom januara, dug države dostigao čak 23,7 milijardi evra.
"Drastičan pad vrednosti evra prema dolaru nastavljen je i u januaru, za sedam odsto, što je povećalo javni dug za 500 miliona evra, pa je na kraju meseca dostignut nivo od 23,7 milijardi evra, odnosno preko 74 odsto BDP", računica je Fiskalnog saveta. Tokom 2014. dinar je oslabio prema zajedničkoj valuti evrozone za 5,5 odsto, a prema američkom dolaru za čak 20 odsto. Slična kretanja na deviznom tržištu nastavljena su i u januaru 2015. - dinar je oslabio u odnosu na evro za dodatnih dva, a prema dolaru za čak devet odsto.
Ministarstvo finansija i Fiskalni savet izražavaju ukupan dug države u evrima, pa je slabljenje te valute prema dolaru doprinelo povećanju dolarskih obaveza izraženih u evrima.
"Primera radi, država je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u iznosu od 5,25 milijardi dolara, koje su na početku godine vredele 3,8 milijardi evra, a na kraju čak 500 miliona evra više. Slično se dogodilo i sa ostalim dolarskim kreditima. Milijarda dolara od UAE je u trenutku povlačenja kredita vredela oko 750 miliona evra, a na kraju 2014. godine već 70 miliona evra više. Na taj način, zaduživanjem u dolarima država se našla u sličnoj poziciji kao građani sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima - rast kako glavnice tako i rate otplate kredita. Sa budžetskog aspekta, slabljenje dinara odražava se na rast rashoda za kamate koji bi samo za dolarske kredite mogli biti osam do devet milijardi dinara veći nego 2014. godine", ukazuju fiskalci.
Većina kredita koji su denominovani u dolarima su dugoročni - otplate glavnice po osnovu evroobveznica neće biti pre 2017. godine, dok za arapski kredit glavnica dospeva na naplatu tek za 10 godina.
- U tako dugom vremenskom horizontu sasvim je moguće da se aktuelni trendovi na svetskom deviznom tržištu promene i država za vraćanje glavnice plati manje iznose od onih na koje ukazuju trenutni devizni kursevi. Međutim, već tokom 2015. godine slabljenje dinara će se svakako odraziti na osetan rast rashoda za kamate - navodi se u izveštaju. Iz Saveta poručuju da je potrebno preispitati postojeću strategiju zaduživanja u dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu. - Zbog uske povezanosti srpske ekonomije sa privredama evropskih zemalja, kurs dinara prema evru ispoljava najmanji varijabilitet u poređenju sa drugim valutama (dolaru ili švajcarskom franku na primer), zbog čega zaduživanje u evrima prati najmanji valutni rizik. Vlada bi trebalo da razmotri emisiju evroobveznica denominovanih u evrima kada se za to ukaže potreba, jer ukoliko već nije moguće obezbediti finansiranje isključivo u dinarima, evro je druga najbolja opcija - zaključuju u Fiskalnom savetu.
(M. M.)
