BEOGRAD - Prilikom spoljne trgovine između Srbije i zemalja sveta godišnje se izgubi od jedne i po do tri milijarde dolara jer domaći uvoznici za toliko prikažu veću vrednost inostrane robe od one koju su prikazali njeni izvoznici, pokazuju uporedni podaci međunarodnih statističkih službi.Da li to znači da su naše firme namerno prikazale da je uvozna roba skuplja kako bi iznele milijarde na račune u stranim bankama i manje platile porez na dobit ili je reč o neslaganju statističkih podataka - to moraju da utvrde nadležne službe, ukazuje se u analizi portala Makroekonomija.Velika odstupanjaU analizi se navodi da neslaganje podataka Srbije o uvozu i podataka zemalja o njihovom izvozu u našu zemlju nije retkost. To se dešava i u svetu, ali je procenat odstupanja podataka kod Srbije veliki, između 10 i 15 odsto, a kod Hrvatske i Slovenije dva, što je pet puta manje.
Autor analize ekonomista Dragovan Milićević kaže za Kurir da neslaganja ne moraju da znače da je reč o nekoj prevari, ali da su odstupanja velika i zato izazivaju sumnju. On navodi da kod uvoza dolazi do zamene dokumentacije i fiktivnog povećanja cena robe i usluga. Tako, recimo, firma iz Srbije prijavi da je uvezla robu vrednu 10 miliona evra iz Austrije, a preduzeće iz Austrije koje ju je prodalo da je vrednost sedam miliona. Na kraju, ili višak novca izlazi iz zemlje, ili se povećavaju troškovi firme u Srbiji kako bi smanjila profit i platila manji porez na dobit.- Posredničke firme, provizije i iznošenje novca samo su neki od načina da firme prevare sistem. Šteta za državu je u većem odlivu deviza i manjem porezu na dobit. Velike multinacionalne kompanije svuda pokušavaju da zarade tako što će namerno uvećati troškove i platiti manji porez na dobit - dodaje on.Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine, ističe za Kurir da razlog neslaganja podataka ne treba tražiti u statističkim podacima jer je naša statistika prešla na pravila EU.Usklađena statistika- Uzrok može biti da zemlje izvoznice prodaju robu na Kosmet i to ne stave na konto Srbije, a mi stavljamo. Opcija je i iznošenje novca, ako je fiktivan uvoz, onda je to šteta za državu. Trebalo bi uraditi ozbiljnu analizu - poručuje on.
