Evro je u ponedeljak međunarodnim deviznim tržištima potonuo na najniži nivo prema dolaru u poslednjih devet godina, jer ulagači očekuju da će stopa inflacije u eurozoni skliznuti u negativno područje, a što bi, uz politička previranja u Grčkoj, moglo primorati Evropsku središnju banku (ECB) na kvantitativno ublažavanje monetarne politike.
Vrednost evra pala je jutros na azijskim tržištima na samo 1,1860 dolara, najnižu vrednost od 2006. godine. Kasnije se na evropskim tržištima njime trgovalo po 1,1938 dolara, što znači da je oslabio 0,5 posto u poređenju sa zatvaranjem tržišta u petak.Dolar je, pak, prema jenu oslabio 0,14 posto, na 120,29 jena.
Ulagači prognoziraju da se ECB proširiti program kupovina obveznica po uzoru na središnje banke u SAD-u, Velikoj Britaniji i Japanu. Takvim spekulacijama podršku su dale izjave čelnika ECB-a Marija Draghija koji je u petak kazao da je rizik da središnja banka ne ispuni zadatak očuvanja stabilnosti cena veći nego što je bio pre pola godine.
- Procene stope inflacije u sredu mogle bi odrediti razmere ECB-ovih poteza. Konfucije je kazao kako je dobro živeti u zanimljivim vremenima, premda bi Draghi ipak mogao pomisliti da, no ne baš u tako zanimljivim vremenima’, s obzirom da se ponovno među pretnjama evrozoni našla Grčka – kazao je Gari Dženkins, analitičar u LNG kapitalu.
Ekonomisti prognoziraju da će procene Eurostata pokazati pad potrošačkih cena u evrozoni za 0,1 posto, što bi bio njihov prvi pad od 2009. godine. To bi moglo potkrepiti očekivanja da će ECB već na prvom ovogodišnjem redovnom zasedanju ublažiti monetarnu politiku.
U fokusu tržišta je i Grčka u kojoj se pripremaju privremeni parlamentarni izbori. Nemačka vlada želi da Grčka ostane u evrozoni i tu nema rezervnih planova, kazao je vicekancelar Sigmar Gabriel, odgovarajući na medijska saznanja da Berlin veruje da bi valutna unija mogla i bez Grčke.
(EPK/Jutarnji)
