BEOGRAD - Manjak devet banaka na kraju juna bio je 2,9 milijardi dinara, dok je profit imalo 20 banaka, i to skoro 18 milijardi dinara.Najveći manjak napravila je državna Srpska banka - 1,1 milijardu, što je, kako je Kurir pisao, na kraju septembra povećano na 2,2 milijarde dinara. Među pet banaka s najvećim gubitkom na polovini godine su, pored Srpske banke, NLB, Pireus, Marfin i Telenor banka.Tržišno učešće- Najveće gubitke u bankarskom sektoru Srbije imaju banke s relativno malim tržišnim učešćem, dva ili manje od dva odsto prema kriterijumu bilansne sume - navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije.U drugom tromesečju u porastu su bili problematični krediti koji su iznosili 424,3 milijarde dinara, što je za 5,2 odsto više nego na kraju prvog tromesečja. Reč je o zajmovima koje klijenti ne vraćaju duže od 90 dana ili je banka procenila da ih je teško vratiti.Baš ovi zajmovi su, prema mišljenju ekonomiste Mlađena Kovačevića, glavni razlog za gubitke banaka. Drugi razlog je što nema tražnje za kreditima i banke ne mogu da daju nove kredite i tako zarade.- Kada banke loše prolaze, svaki klijent mora da se upita da li preti opasnost da njegovi ulozi budu dovedeni pod znak pitanja. Iako država garantuje uloge do 50.000 evra, banka s gubitkom ne uliva poverenje klijenata - smatra on.
Državni gubitašiNadležni stalno uveravaju da je bankarski sistem stabilan, a banke prave ogromne gubitke, posebno državne. Tako je rebalansom budžeta predviđeno da se obezbedi skoro 40 miliona evra za Poštansku štedionicu, a pitanje je koliko će koštati manjak Srpske banke.- NBS bi morala da bude rigoroznija i da ranije preduzima mere za sprečavanje propasti banaka. Istina, kad dođe kriza i privreda krene nizbrdo, nikad ne znate šta će se desiti i propast banaka je moguća - poručuje Kovačević.
