ZAŠTO RATARI NISU DOBILI DRUGI DEO SUBVENCIJA? Profesorka kaže da je problem mogao da se nasluti još u januaru, upozorava na manji rod
- Natalija Bogdanov upozorava da je problem sa isplatom subvencija za ratare bio predvidiv još početkom godine, jer sredstva za regres sertifikovanog semena nisu bila planirana
- Profesorka navodi da su zbog e-Agrara i mogućih zloupotreba porasla registrovana gazdinstva, dok stvarna proizvodnja i stočni fond padaju
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov upozorila je da se problem sa isplatom subvencija za ratare mogao predvideti još početkom godine, jer sredstva za regresiranje sertifikovanog semena nisu bila predviđena uredbom o podsticajima. Kako je rekla za RTS, poljoprivrednici su zbog neisplaćenog novca već smanjili ulaganja u setvu, što bi naredne godine moglo da dovede do manjih prinosa i problema u čitavom lancu proizvodnje hrane.
Poziv ratarima da se prijave za drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju trebalo je da bude raspisan do 1. novembra. Međutim, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić potvrdio je da novca za te isplate trenutno nema.
Bogdanov je u Jutarnjem programu RTS-a navela da povećanje subvencija iz 2023. godine ne može da bude opravdanje za nedostatak novca u ovogodišnjem budžetu. Podsetila je da je država nakon protesta poljoprivrednika obećala veće podsticaje i da je od tada imala dovoljno vremena da planira sredstva.
Problem se mogao predvideti još u januaru
Prema rečima profesorke, već početkom godine bilo je jasno da bi isplata mogla da bude dovedena u pitanje, pošto uredbom o raspodeli poljoprivrednih podsticaja nisu bila predviđena sredstva za regresiranje sertifikovanog semena.
- Tako da, praktično, mogla bih da kažem, nema mesta iznenađenju: još od januara smo mogli slutiti da će biti problem sa tim podsticajem, odnosno regresom za sertifikovano seme kada dođe kraj godine - istakla je Bogdanov za RTS.
Navela je da je uredba tokom godine više puta menjana, ali da sredstva za tu namenu nijednom nisu predviđena. Moguće je, smatra, da se računalo na rebalans budžeta ili novu uredbu, ali do toga nije došlo.
Više registrovanih gazdinstava, ali manje poljoprivredne proizvodnje
Komentarišući objašnjenje ministra Glamočića da je deo problema nastao zbog povećanja broja registrovanih hektara i grla stoke, Bogdanov je ukazala na razliku između podataka o poljoprivrednoj proizvodnji i podataka iz registra gazdinstava.
Kako je objasnila za RTS, popisi pokazuju smanjenje broja gazdinstava i stočnog fonda, dok je uvođenje sistema e-Agrar olakšalo registraciju radi ostvarivanja podsticaja.
Prema podacima kojima raspolaže, broj registrovanih gazdinstava porastao je sa oko 330.000 u 2023. godini na približno 450.000.
Profesorka je upozorila i na moguće zloupotrebe, navodeći da se zbog ograničenja subvencija na gazdinstva do 100 hektara veće površine ponekad formalno raspoređuju na više članova porodice. Ukazala je i na prijavljivanje parcela koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju.
- Najveći problem, i ono gde se udruženja poljoprivrednika danas mnogo žale, jeste taj što tu ima fiktivnih gazdinstava - naglasila je Bogdanov.
Manje đubriva i nekvalitetnije seme smanjiće prinose
Govoreći za RTS o posledicama neisplaćenih subvencija, Bogdanov je istakla da poljoprivrednici već trpe štetu. Mnogi su, računajući na obećani novac, planirali ulaganja u setvu, nabavku semena i mineralnih đubriva, a pojedini su zbog toga uzimali i kredite.
Pošto sredstva nisu isplaćena, ratari su bili prinuđeni da smanje troškove proizvodnje, što podrazumeva korišćenje nesertifikovanog semena, manje količine đubriva i redukovanu obradu zemljišta.
- Mnogi od njih su bili prinuđeni da zaseju jare kulture, da ozima setva bude privedena kraju sa manje sredstava nego što je bilo planirano, a to onda znači korišćenje nesertifikovanog semena, manje đubriva, redukovanu obradu i tako dalje, što znači da je šteta načinjena već nepovratno - upozorila je profesorka.
Očekuje da će se posledice odraziti na prinose, prihode poljoprivrednih gazdinstava i ukupan obim proizvodnje u narednoj godini. Dodatni problem predstavlja finansiranje prolećne setve, jer poljoprivrednici ne znaju sa koliko novca će ući u novi proizvodni ciklus.
Novi krediti ne mogu da nadoknade nedostatak subvencija
Bogdanov je za RTS podsetila da već postoji kreditna podrška poljoprivrednicima, koja omogućava povoljnije zaduživanje za nabavku sredstava za proizvodnju. Kao primer navela je kredite za mineralna đubriva, za koje kamatna stopa može biti i nula odsto.
Ipak, sredstva namenjena subvencionisanim kreditima su ograničena, zbog čega ne očekuje da bi se nedostatak novca za direktne podsticaje mogao nadoknaditi novim zaduživanjem.
Upozorila je i da bi problemi u ratarstvu mogli da se prenesu na druge grane poljoprivrede. Manji prinosi i veći troškovi proizvodnje mogu da povećaju cenu stočne hrane, a potom i da izazovu dodatne pritiske na čitav sistem proizvodnje hrane.
- Efekti se sele u narednu proizvodnu godinu - istakla je Bogdanov.
Profesorka traži promenu sistema subvencija
Govoreći o dugoročnim rešenjima, profesorka Poljoprivrednog fakulteta ocenila je da je neophodno promeniti način dodele direktnih poljoprivrednih podsticaja.
Podsetila je da je Srbija tokom leta usvojila novu strategiju poljoprivrede, ali da uz nju nije donet akcioni plan koji bi precizirao kako i kada će se predviđene mere sprovoditi.
Smatra da bi trebalo zadržati osnovni nivo podsticaja za sve proizvođače, dok bi dodatna podrška morala da se prilagodi veličini gazdinstva i vrsti proizvodnje.
- Poljoprivreda je sektor koji zaista ne trpi eksperimentisanje na živom sistemu - poručila je Bogdanov za RTS.
Dodala je da bi nova vlada trebalo da preispita postojeću strategiju, posebno deo koji se odnosi na direktna plaćanja, umesto da počinje izradu potpuno novog dokumenta.
Neophodno urediti registar gazdinstava
Osvrćući se na ocenu Fiskalnog saveta da produktivnost domaće poljoprivrede stagnira, Bogdanov je rekla da stručnjaci na taj problem upozoravaju već duže od decenije. Prema njenim rečima, makroekonomski pokazatelji ukazuju i na pad u pojedinim segmentima sektora tokom poslednjih pet godina.
Kao jedan od prioriteta izdvojila je jačanje institucionalne podrške poljoprivredi i uređenje registra gazdinstava, poljoprivrednog zemljišta i stočnog fonda.
Posebnu pažnju, smatra, treba posvetiti sivoj ekonomiji, evidenciji zemljišta datog u zakup i statusu zajedničkog zemljišta.
Bogdanov je upozorila da bez jasnog uvida u stanje na terenu ne treba uvoditi nove radikalne mere i poručila da bi jedan od prvih zadataka nove vlade trebalo da bude vraćanje predvidivosti u sistem poljoprivrednih podsticaja.
(Izvor: RTS)
